Од три одељења у општинској управи Богатић, у чак два руководиоци су жене, што није типично за мање општине у Србији. Жена је и начелница општинске управе, а припаднице нежнијег пола овде нису реткост ни на шефовским позицијама. Ипак, још смо далеко од равносправности, јер суштинске функције и даље припадају мушкарцима.
Истраживање о заступљености жена на местима одлучивања и позицијама, које је Заштитник грађана уз подршку Мисије ОЕБС спровео током прошле године показало је да су жене у Србији углавном на извршилачким функцијама, док се на местима одлучивања налазе веома ретко. Наиме, од 143 локалне самоуправе у којима је истраживање вршено, жене су председнице у свега 14,4% општина. У Србији су жене претежно заступљене на извршилачким функцијама, што значи да оне раде, а неко други одлучује.
Наташа Лукић Пурић начеленица је Општинске управе Богатић (Фото: Ј. Губелић)
Да ли су проблем недовољно дефинисани закони на пољу родне равноправности, или их појединци игноришу, утврдиће наредна истраживања, а до тада неопходно је да се повећа свест, а самим тим и заступљеност жена на локалу. Општина Богатић пример је добре праксе и, у великој мери, полно равноправног функционисања.
Наташа Лукић Пурић, начеленица је општинске управе Богатић. Изборила се да води управу као и њена претходница, иако је само коју годину пре та улога припадала мушкарцима. Ту су жене пробиле лед, али не онај тврдокорни, где су функције предодређене за мушкарце.
„Немамо жене на функцијама. Имамо жене на руководећим положајима. Ја заправо ни не знам општину у нашој држави где је председник општине жена. Где је председник скупштине жена, помоћници председника жене“, каже Наташа Лукић Пурић, начелница Општинске управе Богатић.
Неопходно залагање за равноправност у одлучивању (Фото: Ј. Губелић)
Овакав приступ проблему говори нам да су жене „награђене“ својим улогама ради општег благостања, док се мушкарци и даље питају за све. Из тога произлази да једне другима морају да буду подршка.
„Јер углавном иза жена нема ко да стоји. Мислим да је то проблем, не само овде, већ у целој Србији“, каже Гордана Савић из Одсека за општу управу и друштвене делатности.
У Богатићу су улоге подељене према знању и стручности (Фото: Ј. Губелић)
А кад се изборе за функцију шефа, као Драгана Радовановић, онда не шефују него раде. Не првенствено да би се доказале, него јер им способности заиста не мањка.
„Не сматрам да сам ја или било која друга моја колегиница мање способне да будемо на руководећој функцији од било ког мушкарца“, каже Драгана Радовановић, шефица Одсека инспекцијских послова.
Од три одељења у општинској управи Богатић, два воде жене, па су у том сегменту мушкарци у мањини. И то им, како кажу, не смета.
„Уопште нам не смета, и боримо се, пошто смо ми мушкарци у мањини, да остваримо родну равноправност. Да се макар изједначимо са њима, пошто су сви руководиоци жене“, каже кроз смех Зоран Арсеновић из Одсека за грађевинско земљиште и инфраструктуру.
Предраг Јуришић је шеф такође, али у одељењу са девет жене, што он сматра привилегијом.
„Увек сам имао ту срећу од првог радног места до садашњег да само са женама радим“, каже Предраг Јуришић, шеф Одсека за заједничке послове.
Колеге цене њихову способност (Фото: Ј. Губелић)
Иако жене сматрају да им се шефовска места дају где треба да се ради, резулати су очигледни. А колеге деле мишљење да би послове који захтевају женски сензибилитет и тактичност, дефинитивно требало препустити припадницама лепшег пола.
„Оне озбиљно прилазе послу на коректан начин“, оцењује Бранко Даниловић из Одсека локалне пореске администрације, а истиче и практичне предности жена на руководећим функцијама: „Имају мало и привилегија, да вам кажем. Кад треба да се појаве пред неким другим државним органима имају предности у односу на нас“, каже он.
Када се врате кући, оне су домациће, супруге, мајке. Е, то је тек улога у којој су тешко замењиве.
Текст је настао у оквиру пројекта који је суфинансиран из буџета општине Богатић. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
