Марица Николић из Горње Ковиљаче код Лознице мајсторица је за димљени козји сир. А све је кренуло сасвим случајно, када је од свог пријатеља добила козе, како би њихови унучићи имали млеко, које јача имунитет. Међутим, када се створио вишак, почела је да прави димљени козји сир, који је прави специјалитет.
Иако се први пут сусрела са гајењем коза, Марица се брзо снашла. Своје стадо постепено је увећавала, али и смислила додатни посао за своје домаћинство.
–Мој пријатељ ми је купио три козе. Ја сам онда почела да проширујем стадо. Сад имам шест коза. Имала сам и више, али сам се задржала на овом броју. У почетку ми је било необично, јер нисам знала ни да их музем, али сам све брзо савладала. Млеко сам првенствено давала деци, а онда су количине биле такве да сам морала нешто да смислим да га не бацам – прича ова вредна жена.
То млеко данас завршава у сиру. Годинама је радила у Вискози, а када је фабрика ликвидирана, остала је без посла. И сама признаје да није било лако започети нешто ново, али зато данас са поносом може да каже да припрема прави деликатес.
–Рецепт је једноставан, али мора да се води рачуна. У почетку се и мени догађало да не успе, али сам брзо научила. Млеко треба да достигне врење, односно температуру од 98 степени. Тада додајем једну шољицу сирћета и започнем мешање. Одмах почиње сурутка да се одваја. Чим почне да зелени, знак је да се млеко згрушава – објашњава Марица.
Следи цеђење и сипање у калупе.
–Ја користим пелену, мада може и неки други материјал да се користи. Млеко сипам у пелену и тако одвајам сир од сурутке. Онда посолим, добро измешам и сипам у калупе које сам сама направила – објашњава.
У сир могу да се сипају додаци по жељи, као што су алева паприка, маслине и други додаци.
Када сир одстоји у калупима, следи фаза димљења, за коју је важно да се користе букова дрва. Праћење температуре, контролисање дима и окретање, саставни су део процеса производње.
– Ово је пећ слична бубњари. Ја наложим и чекам да почне стварање дима. Важно је само да се користе букова дрва, јер то сиру даје посебну боју и арому. И то је цео поступак. Када се заврши димљење, а сир постане жут, специјалитет је готов – прича Марица која прави зимницу и продаје заједно са сиром.
И на крају, долази најлепши и најлакши део, а то је дегустација. Све то добро дође за попуну кућног буџета, а и она се боље осећа јер све то ствара својим рукама.
Из серијала ЊЕНА СНАГА. Пројекат је суфинансиран из буџета Града Лозница. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
