Браћа Небојша и Никола Мандић из Јаловика, села у близини Владимираца, од хобија и љубави према дрвету развили су фирму за производњу предмета за кухињску употребу. Данас 95% својих проивода извозе у скандинавске земље, а за скоро 10 година, колико се баве овим послом, прошли су трновит пут да би постали озбиљни предузетници.
Стручњак за спорт и столарију (приватна архива)
На идеју о бављењу прерадом дрвета дошао је старији брат Небојша (34), по струци дипломирани политиколог за међународне односе. Млађи брат Никола(31) иначе, апсолвент Факултета спорта и физичког васпитања, подржао га је, иако ни једном ни другом није било најјасније шта ће и на који начин правити, а познавали су статистику која каже да тек свако пето мало предузеће дочека трећу годину пословања.
Као и сваки, почетак није био нимало лак. Нису имали адекватне машине, а ни сигурне купце на које би се могли ослонити. Имали су само идеју и жељу да успеју у својој намери. Именом страног порекла – латински назив Црудус, што значи зелен у смислу искуства, али означава и нешто ново, свеже, природно, показали су интерес да једног дана наступе на страном тржишту. У сусрет су им, како кажу, изашли родитељи, кумови, пријатељи, комшије.
“У почетку смо правили ситне елементе, букмаркере, дробилице за орахе, разне украсне предмете од дрвета, продавали смо их у малопродајама, књижарама, али тешко је било пласирати такве производе, још теже наплатити”, сећа се Никола и објашњава да је првих неколико година фирма била самоодржива, али није остваривала профит који је обећавао успех. Према његовим речима, било је тешких момената када недовољна продаја није могла да надомести непланиране трошкове, и постављало се питање хоће ли уопште успети.
Производи који су освојили странце
Након неколико година пуког опстајања, Небојша је успео да ступи у контакт са данском фирмом која се бави откупом кухињских дашчица и других предмета за кухињску употребу, и тај тренутак пресудио је да не напусте овај занат. Убрзо се јављају нови проблеми – требало је набавити додатне машине, а техника и начин израде био им је потпуно непознат. Међутим, откупљивачу су храбро одговорили да су спремни да за два месеца испоруче прву пошиљку.
“Прва испорука је била јако стресна. Имали смо рок од два месеца, а ми смо првих 40 дана радили на техници и набављању потребних ствари за израду. Зато смо на крају радили 72 сата без имало сна, под великом тензијом. Уз помоћ родитеља, комшија, успели смо да испоштујемо рокове”, сећа се Никола.
Испоставило се да је за даљу сарадњу био пресудан први утисак. “Реакција је била нова поруџбеница, што је најповољнији могући одговор. Странци када имају замерку јако су ригорозни, а када им се нешто свиђа не хвале, него наручују још”, прича Никола, сада већ мајстор столарског заната и сећа се да им је једном приликом, због неодговарајуће боје спојних линија, враћена готово цела пошиљка.
Дрво које живот значи
На почетку су 80% ствари радили ручно, и на то су трошили много енергије и времена, али откада су набавили напредније машине, посао иде много лакше. “Ово што ми радимо је ближе индустријској производњи него занатској радњи, јер имамо серије од 500 или 1000 комада. Доста машина је било ручне израде јер у том тренутку нисмо имали средства за боље. Столарске машине су јако скупе, а банке столарима не одобравају кредите тек тако”, истиче Никола.
За столарском машином (приватна архива)
Иако обојица раде у производњи, браћа су се током година профилисала у послу прераде дрвета, па је Никола постао стручњак за производњу и обраду сировина, а Небојша је, у складу са својом примарном професијом и захваљујући искуству у претходним пословима, постао експерт за склапање пословних контаката. “Разликујемо се по карактеру и интересовањима. На пример, када се нешто ради серијски, сваки динар је битан, свака уштеда се посматра као зарада и са стране купца и нас, произвођача. За преговоре, који некада око 10 евроценти трају дуго, је, стога задужен Небојша јер он има стрпљења, а ја бих брзо одустао од тога”, кроз смех говори Никола.
Иако су у читаву причу кренули из хобија, а радионица им се налази у дворишту, посао схватају прилично озбиљно, посебно јер сарађују са странцима. “Јесте то породична фирма, али ми смо већ у 7 сати у радионици, и радим до 17х. Битно је како се поставите према послу”, наглашава млађи брат.
Ручни рад заменили савременим машинама
Производи које фирма Kрудус извози махом су лиценцирани, а дизајн углавном диктирају поручиоци. Користе дрво високог квалитета, орах, храст, багрем. С обзиром на то да се углавном ради о предметима за кухињску употребу, који долазе у контакт са храном, користе се само лепкови одобрени од стране Министарстава здравља. Производи су 100% од природних материјала, заштићени минералним уљима, потпуно безбедни за контакт са храном. “Уз наше производе постоји упутство за употребу, наша даска се не пере, импрегнирана је минералним уљима и не може у себе да увуче мирисе и укусе, одржава се само влажном крпом. Рађена од јако постојаног и квалитетног багремовог дрвета, пре ће се иступити нож него што се иступи дашчица”, поручује столар.
Тешко је поверовати да фирма која се претежно бави производњом кухињских дашчица опстаје на тржишту. Одговор је у томе да скандинавске земље имају ограничен систем сече шума због изузетно напредног еколошког система и стога увозе дрво, и производе од дрвета. Домаће тржиште има малу потражњу за овим елементима, а самим тим би и опстанак Црудуса био доведен у питање. Захваљујући домишљатости И умећу ових младих предузетника из Јаловика, једна српска фирма у иностранству је препозната као сигуран партнер.
