Do 1900. godine Draginje je nosilo ime Veliki Bošnjak, a današnje ime je dobilo po kraljici Dragi Mašin. Uspomena na nju s ponosom se čuva u Draginju, a u bivšoj kući poslanika i trgovca Svetozara Pavlovića, sa čijom se ženom od detinjstva družila i ovde dolazila, sačuvani su i neki predmeti iz tog vremena. Kad je 1903. svrgnut i ubijen Aleksandar Obrenović onda su, po pričanju starih vlasti htele da ukinu ime Draginje, ali selo nije pristalo, jer, otkako je dobilo to ime nije ga ni jedne godine „tukao grad”.
Slika na kojoj se vidi njena lepota
Draginja Obrenović rođena je u Gornjem Milanovcu, 11/23. septembra 1864. godine u bogatoj porodici Lunjevica. Dragin otac, Pantelije Lunjevica je bio okružni načelnik Gornjeg Milanovaca, a majka Anđelija domaćica. Deda joj je bio Nikola Milićević Lunjevica, prijatelj i pobratim Miloša Obrenovića. Bila je kraljica Srbije i supruga kralja Aleksandra Obrenovića, poslednjeg kralja iz dinastije Obrenovića.
U devetoj godini, Draga je poslata na školovanje u Beograd. Osnovu školu je završila u Beogradu, zatim i „Cermankin zavod“, odnosno „Ženski zavod“. Tu je naučila više stranih jezika, među kojima ruski, francuski i nemački jezik. Za vreme boravka u Beogradu, Draga je počela da se bavi pisanjem romana i pripovedaka, prevođenjem knjiga za novac.
Lepo je pisala i govorila nekoliko jezika
Dok je još stanovala u predgrađu Zemuna, dogodila joj se teška nesreća. Jednom se vraćala po poledici, okliznula se i nezgodno pala. Kasnije je ustanovila da ne može da rađa. Ovu svoju tajnu je dugo brižljivo skrivala, nadajući se da će se pronaći lek za to. Jedino je to rekla kraljici Nataliji Obrenović za vreme svog boravka u Bijaricu, a ova je to iskoristila da u pismima savetuje svog sina da nipošto ne sme da se oženi nerotkinjom.
Draga je prevodila i krivične romane ( Foto: www.politika.rs)
Čim je napunila šesnaestu godinu, roditelji su počeli da je spremaju za udaju. Rudarski inženjer Svetozar Mašin je bio dobar poznanik njenog oca, a uz to imao je i bogato poreklo. Bio petnaest godina stariji od Drage. Njegov otac je bio ugledni lekar i služio je na dvoru kod kneza Mihaila i kralja Milana Obrenovića.
Svetozar i Draga su se venčali avgusta 1883. godine u Sabornoj crkvi u Beogradu. Draga je često odlazila na dvor kralja Milana Obrenovića, koji je bio odličan prijatelj Svetozara Mašina.
U braku sa Mašinom živela je tri godine, a zatim je postala udovica. Nasledila je njegovu penziju i ime. Svetozarov brat, oficir i budući zaverenik Aleksandar Mašin se toliko protivio ovome, da je kasnije optužio lično Dragu da je ubila njegovog brata.
Kraljica Natalija i Draga – 1893. godine
Po razvodu kralja Milana sa kraljicom Natalijom Obrenović 1888. godine, kraljica je kupila dvorac „Sašino“ u banjskom lečilištu Bijaric u Francuskoj, koji je dobio ime po njenom jedinom sinu Aleksandru Obrenoviću. Kraljica Natalija je na put pozvala i Dragu Mašin, da joj bude pratnja i dvorska gospođica.
Draga se starala o uređenju i održavanju kupališne plaže u Bijaricu gde je mladi kralj Aleksandar stigao u martu 1895. godine. Ljubav Drage i Aleksandra se rodila baš na tom mestu, kada je po navodima hroničara, Draga spasila budućeg kralja da se ne udavi. U Bijaricu su počeli da se dopisuju, da se viđaju i izlaze zajedno.
Ljubav i žrtva
Čitavu Srbiju je uzbunila vest koju je saopštio kralj Aleksandar 8. jula 1900. da je isprosio ruku Drage Lunjevice-Mašin, unuke Nikole Lunjevice, borca u ratovima za oslobođenje Srbije. Patrijarhalni Beograd tada nije bio spreman da prihvati za novu kraljicu ženu koja je dvanaest godina starija od kralja, uz to i udovica.
Nije prošlo ni godinu dana od venčanja kraljevskog para, a već 8. maja 1901. Kralj Aleksandar je saopštio da je kraljica Draga trudna i da će Srbija da dobije potomka Obrenovića.
Međutim, sve snove o nasledniku je raspršio ugledni ruski lekar Snjegirev, koga je zajedno sa profesorom Gubarevom, po nagovoru kraljice Natalije, u Srbiju poslao Nikolaj Romanov da potvrdi nalaze doktora Kolea.
Ubijena je zajedno sa suprugom tokom Majskog prevrata 29. maja 1903. godine po julijanskom kalendaru, odnosno 11. juna 1903. po gregorijanskom.
