Šabački javni tužilac Rade Dragojević objavio je knjigu pesama „Ljubav je tvoje ime“. Poznat i cenjen u svojoj profesiji, na ovaj korak odlučio se želeći da ono što je godinama stvarao predstavi javnosti, u čemu su ga podržali porodica i brojni prijatelji.
Od dečačkog hobija, kada je pisao pesmice, emocije su sazrevale tokom studija prava, da bi u zrelim godinama odjeknule u zbirci punoj najdirljivijih stihova.
Rimujući nežne reči u strofama u kojima dominira žena, nastala je zbirka prožeta najlepšim emocijama.
-Pesme sam pisao još kao dečak, ali i kasnije tokom fakulteta. Kada sam izabran za tužioca, malo sam se pritajio, potajno se nadajući da ću jednog dana iznedriti zbirku pesama. Kada se ono što sam pisao godinama, još od mladalačkih dana, sleglo i prebralo, odlučio sam da objavim knjigu. Dosta toga sam odbacio, pažljivo birajući pesme, koje ipak imaju neku umetničku vrednost, a koje su vremenom napredovale u formi i sadržini. Knjiga ima četiri ciklusa – od „nemirne mladosti“ pa do „svaštare jednog sanjara“ – priča Dragojević.
Jednostavne u izrazu, jeziku i slikama, prema mišljenu recenzenta Ljutomira Rundića pesme su pitke i lake, prožete jakim ljubavnim porukama i ustreptalim nemirima duše. Zato je za pesnika pitanje, da li je bilo teško pružiti javnosti na uvid sopstvene emocije?
– Bilo je premišljanja, ali kada vreme učini svoje, kada postavim sebi pitanje šta sam učinio tokom života, a vreme od čoveka zatraži da svede račune, on kroz te odgovore donese važne odluke. Sabirajući sve to, shvatio sam da sam se ostvario na porodičnom planu, jer imam suprugu i dva sina, ostvaren sam i na profesionalnom planu, i onda, svestan da imam pesme, odlučio sam da ih objavim. U početku je to bilo na društvenim mrežama, a onda sam sretao ljude koji su me ohrabrivali i davali podršku, smatrajući da bi bilo šteta da se ne objavi. To mi je bio dodatni motiv – priča šabački tužilac-pesnik.
Za „pesnika nadasve čistog srca i vrele duše“, kako ga opisuje recenzent, žene su morale biti inspiracija. A on, u svojoj iskrenoj ispovesti objašnjava da nadahnuće može biti lična sreća, ako je čovek prepozna.
– Žene mogu da budu inspiracija pesniku, ali ne mora uvek da bude tako. Kada imate vreme, slobodu, raspoloženje, neke lepe događaje, bar kod mene, rađa se inspiracija. Ja se iznad svega zahvaljujem svojoj supruzi što nije ubila pesnika u meni, a nije da nije mogla, i to sam rekao na promociji, na šta je recenzent dodao da za to nikad nije kasno – priča kroz smeh i dodaje da je, pored konstatacije koliko je važno da žena ne ubije pesnika u čoveku, podjednako važno da probudi pesnika u njemu.
Ove godine napunio je dve decenije rada u šabačkom tužilaštvu, a uz prethodni staž uskoro će biti punih 30 godina rada. Za poeziju smatra da nije nespojiva sa tužilačkom funkcijom, iako, i sam potvrđuje da jeste neuobičajena.
– Poezija je samo izražavanje emocija biranim rečima. Ako nađete inspiraciju, pokušaćete bar da napišete nešto. Koliko će biti vešto, zavisi od autora – zaključuje Rade Dragojević, najpoznatiji pesnik među šabačkim tužiocima.
Baš ta rečenica je put do poezije kakvu samo srce, ako je smelo, može da ispiše poput Radove rime.
