Nova školska godina je poodmakla, a ukupno 348 dece migranata pohađa 33 osnovne škole u Srbiji. Srbija je jedina zemlja na zapadnoevropskoj ruti koja je od prošle godine uvela obavezno pohađanje osnovne škole i predškolske nastave za migrante. Od velikog je značaja činjenica da ova deca ne prekidaju svoje obrazovanje i da su, gde god otišli dalje ili se vratili u svoju domovinu, stekli nova znanja i veštine, a pritom se upoznali sa srpskim jezikom i kulturom.
Tiam Sari uči srpsku azbuku (Foto: J. Gubelić)
U Banji Koviljači, gde se nalazi Centar za tražioce azila Republike Srbije, deca migranata dobijaju svu pomoć i pažnju da lakše nauče srpski. Sa stečenim osnovama idu u obližnju školu u Banji Koviljači, gde nastavu trenutno prati osam učenika. Od svojih drugara uče srpski, a oni njima zauzvrat pomažu da nauče engleski.
Na engleskom priča o Srbiji (Foto: J. Gubelić)
U mešovitoj školskoj sredini deca upućena jedna na druge na licu mesta stiču osnovu o toleranciji i multikulturalnosti, dok u sklopu redovnih aktivnosti razmenjuju i stiču nova znanja, uče o empatiji i međusobnom razumevanju.
Multikulturalnost na delu (Foto: J. Gubelić)
Tiam Sari je naučio slovo B. Dovoljno za početak škole. Olako deluje srpski u odnosu na maternji persijski, ali emociju o Srbiji i novim drugarima lakše izražava na engleskom.
„Ljudi u Srbiji su veoma dobri. Srbija je mnogo lepa zemlja“, kaže Tiam na engleskom.
Centar u kom su smešteni (Foto: J. Gubelić)
Naša deca navikla su se na drugare druge boje kože, jezika i vere iz dalekih i nepoznatih zemalja. Za neke su prvi put čuli upravo dok sa njima dele školsku klupu. Pored lepog ponašanja, jedni od drugih mogu da saznaju mnogo.Uz Tiama već drugu godinu i njegovi drugari lakše uče engleski.
„Oni nas uče engleski, a mi njih učimo srpski“, kaže Danilo Mirović, učenik petog razreda.
Rajana je došla iz Čečenije (Foto: J. Gubelić)
Rajani Djabrailova koja je tek stigla iz Čečenije ćirilica lakše ide, jer je bliska njenom jeziku. Još uvek nenaviknuta na naše akcente, na improvizovanom srpskom kaže da joj je u školi lepo, da ima prijatelje i nema nikakvih problema. To joj za sada daje izglede za bolje sutra. Čest je slučaj da migranti dolaze i iz zemalja koje nisu pogođene ratom, sklanjaju se od ekonomskih neprilika, nasilja, verskih progona i životnih uslova kakve ne bismo mogli ni da zamislimo. Stoga im je potrebna pažnja, i razumevanje, a njihovoj deci humaniji uslovi za odrastanje.
Deca iz svih krajeva sveta (Foto: J. Gubelić)
U petom jedan u Banji Koviljači ima drugarstva koje ne poznaje jezik i granice.
„Često se igramo zajedno, šetamo se po dvorišti na velikom odmoru, kaže Nađa Nikolić.
Za to vreme njihovi drugari, nekoliko stotina metara dalje, u Centru za tražioce azila rade domaći uz pomoć učiteljice Dragice. Na pitanje učiteljice koje je slovo u pitanju, Bahar, čije ime na turskom znači proleće, zadovoljno izgovara prvo slovo naše azbuke, koje je nedavno naučila.
Naš sistem obrazovanja podrazumeva određenu pripremu za novonastale nastavne okolnosti. Nastavnici u školama koje primaju decu migrante prošli su obuku i upoznati su sa Stručnim uputstvom za uključivanje učenika izbeglica, odnosno tražilaca azila u sistem obrazovanja i vaspitanja koje je pripremilo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Osnovnoškolsko obrazovanje obavezno za sve (Foto: J. Gubelić)
Put za boljim sutra prekinuo je školovanje u njihovoj zemlji, ali su nastavili u Srbiji gde su pronašli privremeno utočište. Ovde imaju sve što im treba i u centru i na putu do škole gde ih prate zaposleni u ovoj ustanovi.
„Ponovo smo na početku nove školske godine počeli da ih pratimo. Tu su četvoro dece koja idu u zabavište, njih obavezno, i roditelji idu zajedno sa njima da bi naučili put.“, kaže Robert Lesmajster, Upravnik Centra za azil u Banji Koviljači.
Deca imaju obezbeđenu pratnju (Foto: J. Gubelić)
Taj put u novoj sredini je teži, ali deca iz Centra za azil ne odustaju od škole.
„U ovoj školskoj godini, krenulo je sedmoro dece što se tiče arapskog sveta. Imamo i jednu izbeglicu, odnosno migranta iz Rusije“, kaže Dragan Gavrić, direktor OŠ“Vera Blagojević“ u Banji Koviljači.
Roditelji ih čekaju posle časova (Foto: J. Gubelić)
Kad se završe časovi, čekaju ih roditelji srećni što imaju nove drugare među kojima su svi jednaki.
U predškolski program uključeno je 40 dece u Srbiji, a pored 348 učenika stranog porekla u osnovnim, oko 50 migranata ide u srednje škole. Pribor za školu svoj deci migrantima u Srbiji poklonila je budistička fondacija Su Či koja okuplja više od 30 miliona ljudi u 65 zemalja. U Srbiji trenutno boravi manje od 4.000 migranata, od kojih je 3.300 u prihvatnim centrima.
