Deca bllizanci od rođenja su predodređeni da budu nešto posebno u svojoj porodici i sredini, ali u naučnom smislu ispostavlja se da su blizanci dragocen izvor informacija od opšteg značaja.Iako ne postoje zvanične procene o broju blizanaca u Srbiji, pretpostavlja se da ih ima preko 70.000, a ta cifra svakodnevno raste. Od 2011. godine u Srbiji postoji Registar blizanaca www.blizanci.rs, koji predstavlja prvu i jedinstvenu bazu podataka o blizanačkim parovima u našoj zemlji neophodnu za sistematsko sprovođenje bihejvioralno – genetičkih studija pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije. Registar je sastavni deo projekta „Nasledni, sredinski i psihološki činioci mentalnog zdravlja“, u okviru kog se sprovodi evidentiranje blizanačkih parova i obavlja se, uz njihovu saglasnost, lekarski, psihološki, intelektualni i drugi testovi, sa ciljem pravljenja naučne studije koja bi trebalo da iznedri jasne podatke o povezanosti sredinskih ili bioloških faktora sa bazičnim osobinama ličnosti, i još važnije, o genetskim ili stečenim predispozicijama za određena stanja i bolesti. Istraživanje se može obaviti u Novom Sadu, Beogradu i Nišu.
Deca blizanci ( Foto: http://www.mamaibeba.com/Superžena )
Zašto su blizanci dragoceni za nauku?
Jednojajčani blizanci dele nasledni materijal stoprocentno, pa se razlike među njima pripisuju sredinskim faktorima. Zato dvojajčani blizanci dele samo polovinu naslednog materijala, ali kako odrastaju u istoj sredini, mnoge razlike među njima mogu se pripisati razlici u njihovim genima. Upravo se upoređivanjem razlika i sličnosti između ove dve vrste blizanaca može utvrditi koliko sredinski, a koliko DNK faktori utiču na nastanak i razvoj bazičnih osobina ličnosti i intelektualnih sposobnosti, ali i različitih bolesti i stanja. Bez blizanca, ovaj tip istraživanja bilo bi skoro nemoguće sprovesti. Informacije dobijene iz ovakvih istraživanja mogu biti korisne za poboljšanje prevencije, dijagnostike i lečenja mnogih zdravstvenih problema.
Predodređeni da budu posebni ( Foto: Sito&Rešeto )
Rezultati blizanačkih studija pokazali su da su genetske predispozicije odgovorne za visinu krvnog pritiska, za uzrok i trajanje napada kod osoba sa epilepsijom. Takođe, gojaznost je često uzrokovana nasleđem, kao i depresija, i to posebno kod devojčica u periodu posle adolescencije. Korišćenju alkohola, cigareta i psihoaktivnih supstanci genetika doprinosi oko 55%, dok je za anksioznost i agresivnost dominantniji uticaj sredine. Rezultati ukazuju da je genetika najznačajnija u domenu inteligencije i to u procentu oko 60 do 70 odsto.
Ulatrazvučni snimak ( Foto: RSSing.com )
Vrste blizanaca i mogućnost nasleđivanja blizanačke trudnoće
Blizanci mogu biti monozigotni, odnosno jednojajčani, i oni dele 100% genskog materijala. Istog su pola i krvne grupe, i uprkos popularnom verovanju, nije dokazan uticaj nasleđa na pojavu monozigotnih blizanaca u porodici. Dizigotni ili dvojajčani blizanci dele oko 50% svojih gena, odnosno isto kao sva braća i sestre, mogu biti istog ili različitog pola, mogu, ali ne moraju imati istu krvnu grupu, i mogu biti posledica tretmana oplodnje ili starosti majke. Potencijal za rađanje dvojajčanih blizanaca nasleđuje se sa majčine strane i to zahvaljujući tendenciji ka hiper-ovulaciji, ili oslobađanju više od jedne jajne ćelije u ciklusu, što je nasledna osobina i može da se prenosi sa majke na ćerku.
