Grad Šabac oslobođen je 23.10.1944. a već prve noći dok još nije bilo struje, počela su hapšenja narodnih neprijatelja.
U letopisu parohije šabačke, koji je vodio šabački paroh Gligorije Babović, dan posle oslobođenja opisan je detaljno.
Trenutak kada su nemački vojnici napustili Šabac (Foto: privatna arhiva)
24. X Utorak
„Mnogo se omladine muške i ženske javilo dobrovoljno u vojsku. Odmah su dobili puške, a žandarmi razrešeni dužnosti. Ostali su samo oni koji su sami tražili da i dalje služe.
Šabac je sav iskićen srpskim zastavama, a ima i crvenih i jugoslovenskih.
Noćas i danas uhapšen je veći broj građana, jer su osumnjičeni da su radili sa okupatorom. Među njima uhapšen je i prota-paroh šabački Paun Protić i katiheta učiteljske škole Voja Pavlović i biće privedeni pred „narodni sud“ – Odeljenje za zaštitu naroda (OZNA) da se ustanovi njihova krivica“, navodi se u protinom dnevniku.
Spisak streljanih (Foto: privatna arhiva)
Zatvor je bio u centru grada gde je danas zgrada policije. Uhapšeni su držani i u privatnim zgradama, koje je kontrolisala OZN-a, u sadašnjoj Medicinskoj školi i u logoru kraj Save. Egzekucije osuđenih izvršavane su u krugu šabačke tvrđave i u vrbacima pokraj Save. Najviše ih je bilo na srušenom mostu preko Save gde je, prema podacima Udruženja Most, streljano preko 300 osoba, a procenjuje se da je više od 1.000 stradalih.
„Nikoga nisu štedeli, nikoga poštovali, hapsili koga hoće, ubijali koga hoće bez presude i zakona, bez ikakvih odgovornosti . . .Situacija je bila takva da je narod bio zaplašen. Noću su vodili na streljanja. Za streljanima se moglo samo kukati, sahrana nije bilo. Ljudi su samo nestajali . . . Sa streljanima se moglo učiniti samo jedno – pustiti ih niz reku da se zločin ne bi otkrio“, ovako o tim događajima svedoči savremenik Slavoljub Kostić.
Dokumentacija iz knjige Udruženja „Most“
U „Letopisu parohije šabačke“ koji je vodio šabački paroh Gligorije Babović, na dan 27.10.1944. navodi se spisak 33 streljana Šapčanina. Među njima su se nalazili mnogi ugledni profesori – Voja Pavlović, V. Kuzenko i D. Đuričić, apotekari A. Ranković i V. Samurović, direktor gimnazije Donković, D. Ciganović sa sinom, sveštenici Paun Protić, I. Kosijer, sveštenik M. Jeftić, L. Kostiljev (sveštenik iz Bele Crkve), trgovci i. Dražić, V. Soldatović i M. Antić, sreski načelnik S. Stefanović, učitelji V. Dačić i M. Mihailović, kamenoresci S .Bujuklić i J. Blažanin sa ženom, renterijer P. Kurtović, bankar Đ. Jovanović, opančar D. Dragošević, odžačar Soldatović, majori D. Nikolić i Vukosavljević, pukovnik A. Bižić kao i maloletni đaci i studenti M. Bečejić, D. Longinović i mnogi drugi.
