Општина Коцељева основана је 1. маја 1839. године у Месарцима, а први председник ове општине био је Вићентије Пауновић из Коцељеве. Нешто касније, око 1889. године, један од најпознатијих председника општине Коцељева био је и надалеко чувени књижевник Јанко Веселиновић, учитељ из Свилеуве и Коцељеве. За време Првог и Другог Балканског рата Коцељева је била зборно место за мобилизацију српске војске из целе Посавотамнаве, наводи се у публикацији „Посавотамнавски срез“, археолога и кустоса Завичајног музеја „Коцељева“ Зорана А. Живановића.
Област Посавотамнаве (Извор: „Посавотамнавски срез“, Зорана А. Живановића)
На основу уредби Устава из 1838. године, почетком 1839. године у северозападној Србији формирано је Окружје шабачко са седиштем у Шапцу, По оснивању Окружје шабачко чинила су три среза: Мачвански, Поцерски и Посавско-Тамнавски. За првог окружног начелника у Окружју шабачком постављен је Милић Богићевић, стоји у поменутој студији.
Посавско-Тамнавски срез формиран је административним спајањем две претходне капетаније – Посавске и Тамнавске. Прво седиште Посавско-Тамнавског среза, од 1839. до 1840. године било је у селу Свилеуви, одакле је премештено у Владимирце – где ће остати све до 1955. године. Први срески начелник среза Посавско-Тамнавског био је Милисав Зарић из Свилеуве.
Списак општина у горњем току реке Тамнаве (Извор: Завичајни музеј „Коцељева“)
Срез Посавско-Тамнавски састојао се из 22 општине које су формиране 1. маја 1839. године у селу Месарци. Тамнавске општине које су улазиле у састав тог среза биле су:
– Градојевићска општина са седиштем у селу Градојевићу састојала се из села: Градојевић, Мровска, Каона и Ћуковине. Први председник општине био је кмет Василије Петровић из Градојевића;
– Црниљевска општина са седиштем у селу Црниљеву (данашње Доње Црниљево), а која се састојала из села: Црниљево и Галовић. Први председник општине био је кмет Алекса Цвејић из Црниљева;
– Каменичка општина са седиштем у селу Каменици састојала из следећих села: Каменица, Голочело и Козарица. Први председник општине био је кмет Илија Јовановић из Каменице;
Љутичка општина са седиштем у селу Љутицама, а која се састојала из села: Љутице, Суботица и Мали Бошњак. Први председник општине био је кмет Исаило Јаковљевић из Љутица;
– Коцељевска општина, са седиштем у тадашњем селу Коцељеви чинила су села: Коцељева и Бресница. Први председник општине био је Вићентије Пауновић из Коцељеве;
Бошњачка општина са седиштем у тадашњем селу Великом Бошњаку (данашњем Драгињу), а састојала се из села: Велики Бошњак и Брдарица. Први председник општине био је кмет Стеван Томић из Великог Бошњака.
– Свилеувска општина са седиштем у селу Свилеуви, а коју је чинило само село Свилеува. Први председник општине Свилеува био је кмет Баја Лазаревић из Свилеуве.
Села Баталаге, Дружетић и Зукве припадала су тада другим срезовима, а тек су од 1960. године у саставу општине Коцељева.
Списак општинских кметова (Фото: Завичајни музеј „Коцељева“)
Уз податке о формирању и развоју општина у Посавотанави, у поменутој студији дат је и кратак преглед основних географских, геолошких, педолошких, климатских и историјских карактеристика Посавотамнавске области, уз географске карте и фотографије. Ова књига доступна је у ПДФ формату на academia.edu.
