Подразумева се да свака установа културе музејског типа има национални, културно-историјски и туристички значај. Као такав, Музеј Јадра посвећен је заштити, интерпретацији и промоцији богатог историјског наслеђа и савремене уметничке грађе, са тежњом да културну баштину четири општине – Лознице, Крупња, Љубовије и Малог Зворника представи у најрепрезентативнијем издању, најпре локалном становништву, са посебним акцентом на младима, затим посетиоцима из Србије, а онда и страним туристима, којих је у овом крају све више.
Зграда Старе апотеке историјско добро (Извор: Музеј Јадра)
Предео Подриња поприште је важних историјских збивања, још од праисторије наовамо, а Музеј Јадра већ 33 године, на челу са историчарима, археолозима, историчарима уметности, етнолозима, ликовним саветницима, педагозима и осталим запосленима, који од оснивања предано раде свој посао, место је задужено за збрињавање и очување све усмене, писане и материјалне традиције овог краја. Захваљујући успешној мисији стручњака у различитим одељењима, све приче из прошлости и савремене културе уливају се у простор музеја, а затим научно испитане, документоване и на прави начин презентоване, одлазе даље.
Музеј у срцу града (Извор: Музеј Јадра)
Установљен на важан датум
Са радом је почео 14. 09. 1987. године, приликом обележавања два века од рођења Вука Караџића, а стална поставка смештена је у згради лозничке „Старе апотеке“, споменик културе и најлепши пример градске архитектуре у овом делу Србије.
– Акт оснивања Музеја Јадра донет је на седници Скупштине општине Лозница 13. јуна 1986. године. Том приликом донета је одлука да се музеј смести у најбољи примерак градске архитектуре, у зграду која је позната под називом „Стара апотека“, јер је ту била једна од првих апотека у граду. Подигнута је између 1903. и 1905. године, а крајем 1986. године, проглашена за културно добро града и стављена под заштиту. Музеј је почео са радом на двестагодишњицу обележавања од рођења Вука Стефановића Караџића. Најзначајнији догађај на овом Вуковом сабору било је отварање Музеја Јадра у Лозници, који се данас налази под управом Центра за културу „Вук Караџић“ – објашњава управник Музеја Горан Вилић.
Навикли на велики број посетилаца (Извор: Музеј Јадра)
Зграда Музеја је тек почетак приче
Музеј је комплексног типа и приказује начин живљења и рада људи овог краја од првих почетака насељавања, па све до завршетка Другог светског рата и педесетих година прошлог века кроз различиту грађу – првобитно формиране збирке временом су постајале све богатије и потпуније, па тако сада археолошка поседује 171 предмет, етнолошка 410, историјска 516, уметничка, нумизматична 195, збирка ордења 39 и преко 1500 докумената и фотографија, док се у депоима чува још материјала. Међутим, музејску понуду употпуњују поставке на локалитетима који су под окриљем ове установе.
– Нашем музеју 1989. припојена је и музејска поставка „Церска битка“ у Текеришу, која је претходно припадала Шапцу. Тада смо добили задатак да се уради нова музејска поставка, а 25 година касније, на обележавање стогодишњице Церске битке 2014. године, урадили смо нову, актуелну музејску поставку у Текеришу – прича историчар.
Посета Музеју Јадра уврштена је туристичку понуду организованих тура овог краја. Поред поставке у оквиру објекта омогућена је и посета непокретним културним добрима, споменицима културе Текериш, Гучево, Драгинац и Подземни град.
Богате музејске збирке (Извор: Музеј Јадра)
Музеј годишње посети око 10.000 људи
Интензивна изложбена делатност привлачи посетиоце са разних страна. Поред ауторских изложби, ова установа програмски учествује у обележавању важних датума, догађаја и годишњица значајних личности.
– На годишњем нивоу одржимо велики број изложби, а са њима гостујемо и по музејима широм Србије. Већина тих догађаја одржавана је на важне датуме. Само ја сам, рецимо, имао преко 20 самосталних изложби – о Момчилу Гаврићу – на Крфу смо имали предавање и промоцију књиге о њему, затим Албанска голгота и пробој Солунског фронта, Дринска дивизија, Церска битка, све су то теме важне за овај крај, који је много страдао и имао много дешавања у време Првог светског рата. Моја последња ауторска изложба је о Милораду Рајчевићу, првом Србину који је, почевши 1915, пропутовао читав свет – наводи Вилић.
Тако у свој простор доводе велики број заинтересованих. На изложбама различитих тема и садржаја током године имају преко 10.000 посетилаца. У припреми је обележавање 210 година од Боја за Лозницу у Првом српском устанку, за када се припрема велики пројекат музеја на отвореном. У плану је изградња реплике војног шанца из 1810. године.
Музеј – чувар сећања на историју Подриња (Извор: Музеј Јадра)
Предмети из бронзаног доба
Несвакидашњи део поставке и један од разлога за обавезну посету чине предмети који су припадали становницима овог простора између 15 и 13. века пре нове ере. Пронађени су на највреднијем локалитету из бронзаног доба – у питању је некропола од тридесетак тумула (гробница) под називом „Пауље“, на 12 километара удаљености од Лознице, у атару села Брезјак. Сви теренски радови и археолошка испитивања започета 1989. године вршена су под надзором локалног музеја,а уз подршку међународне рударско-геолошке групе „Рио Тинто“ и њене фирме у Србији „Рио Сава“. До сада је објављено неколико публикација и одржано неколико изложби на ту тему, док је материјал поставке у више наврата представљан музејима широм Србије. Брезјачка некропола открива предмете, бронзани накит и грнчарију из свакодневног живота популације која је овај предео у дугом временском периоду користила за сахрањивање својих саплеменика са свим њиховим драгоценостима.
Извор: растко.рс
Центар учења заједнице и окружења
Оно што ову установу чини посебном јесте одељење које се већ читаву деценију бави просветном и педагошком делатношћу. Музеј се налази у центру између четири средње и три основне школе, па је у потпуности окренут млађим нараштајима.
– Огроман је одзив младих. На почетку школске године одлазимо у школе и са педагозима утврђујемо тачан распоред активне наставе. Ученици долазе са професорима веронауке, грађанског васпитања, историје, матерњег језика, ликовне културе са унапред одређеном темом за интерактивну наставу. Повод за њихов долазак су актуелне ликовне или историјске изложбе, након чијег прегледа се одржи предавање и разговор. Такође, са децом често излазим на историјске локалитете у оквиру Музеја – прича историчар и кустос Зоран Тошић, задужен за Педагошко одељење.
Завичајна улога остварена кроз рад са младима (Извор: Музеј Јадра)
Музеј Јадра окренут је едукацији грађана, а завичајна улога се поспешује кроз образовање и рад са младима. На овај начин појачава се интересовање ученика за историју, уметност и сродне студије на којима се ови предмети изучавају, а музејска грађа представља богату истраживачку ризницу.
– Нудимо им литературу за семинарске и дипломске радове. Долазе нам студенти класичних, политичких наука, географи, са Факултета безбедности. У последњих неколико година смо на такмичењима основних и средњих школа освојили десетак републичких награда за радове на теме у вези са историјом и културном делатношћу овог краја – каже историчар.
Едукација један од најважнијих принципа (Извор: Музеј Јадра)
Јединствен експонат – чамац Моноксил
У оквиру Педагошког одељења, у дворишту Музеја налази се депаданс са чамцем Моноксилом, а прати га поставка под називом „Живот на Дрини“. Веома редак пример чамца, који је Дрина избацила пре десетак година привлачи пажњу посетилаца, а идеалан је повод и за активну наставу.
– Моноксил је само увод у причу о трговини кроз векове, караванима, Дубровнику, Лозници, Зајачи, и свим осталим темама које иду уз то – прича Тошић, који је и аутор поменуте поставке.
Стар преко два века (Извор: Музеј Јадра)
У застакљеној просторији налази се јединствен експонат – конзервирана и репарирана теретна конструкција, тешка тону и дуга преко 7 метара пронађена у сливу Дрине, недалеко од Лознице. Након експертизе извршене на загребачком Институту Руђер Бошковић, установљено је да је чамац истесан од једног стабла храста, посађеног у Србији за време Немањића.
Моноксил у депадансу музеја (Извор: Музеј Јадра)
„Камена девојка“ – тајни град краља Александра
Тренутно најактуелнија изложба Музеја и свакако најзначајнији културни догађај за који влада велико интересовање јесте изложба „Камена девојка“ у Малом Зворнику.
– Подземни град је најзначајнији локалитет тог типа у држави. Објекат је настао у периоду од 1930. до 1934. године, као потенцијално склониште за елитну војну јединицу. Инспиратор градње био је краљ Александар Карађорђевић, а архитекта тог објекта је Рус Николај Краснов. Посебним га чини тајност свих података – објашњава Тошић.
Подземни град је донедавно био непознаница и за житеље Зворника (Извор: Музеј Јадра)
Најизвесније је да су робијаши Краљевине Југославије овде тајно довожени и у стени поред зворничког моста ископали 75 просторија и 1500 метара ходника, за живота краља Александра. Искоришћено је само једном, у априлу 1941. године, када је овде, на путу до Никшића, млади краљ Петар II Карађорђевић, на два дана тајно одсео.
– Опремљене су 4 просторије, са аутентичним намештајем из тог периода, јер ту је одржана и седница Владе за великим столом где су донете значајне одлуке. Није била комплетна Влада, али председник Владе јесте. Ту је био краљев апартман где је он спавао, изложба је урађена као да је он сада изашао из кревета – прича аутор изложбе.
Верна реплика априлских збивања (Извор: Музеј Јадра)
Важно је напоменути и изложбу вина и винарија, манифестацију под називом „Приче о вину“, која ће ове јесени четврти пут заредом бити приређена у Музеју. Све већу пажњу посетилаца и излагача вина привлачи скуп на ком се говори о историјату вина, његовим културолошким одликама, као и Лозници, будући да име града води порекло од винове лозе, која се некада гајила у овим крајевима за време римског цара Проба.
Из свега набројаног јасно је да Музеј Јадра стоји као чувар традиције и модерних културних тежњи Лознице и Подриња.
Из серијала „НАСЛЕЂЕ ПОДРИЊА”. Пројекат је суфинансиран из буџета Града Лознице. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
