Pred jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika u jeku pandemije koronavirusa u Srbiji i svetu konačan sud lekarske struke je da pravoslavni vernici iz lične zdravstvene bezbednosti Uskrs proslavljaju u svojim domovima. Doktor bogoslovskih nauka protođakon Ljubomir Ranković smatra da je ovo jedinstvena prilika za verujući narod da promisli o sebi, o porodici kao stubu svakog pojedinca i društva, i da praznik proslavi skromno i intimno, sa svojim najmilijima, kako dolikuje.
Proslaviti praznike u krugu porodice (Foto: Distrikt)
Ranković nas podseća da u danima uzbune i pometnje, kakvi su ovi, na najtamnijim stranama Biblije, u božjim rečima, u sebi, treba tražiti mir i sigurnost.
– Biblija je Reč Božja kojom Crkva odgovara na sva pitanja i izazove ljudske istorije – kaže on i ističe mesto u Bibliji gde starozavetni prorok Isaija opominje svoj narod u danima gneva i iskušenja: „Hajde narode moj, uđi u klijeti svoje, i zaključaj vrata svoja za sobom, prikrij se začas, dokle prođe gnjev“ (Isaija 26.20).
Stoga on tvrdi da ovo nisu dani gneva uvređenog Boga, nego uvređene prirode, te da virus možemo tumačiti kao posledicu gubitka čovekove sposobnosti komunikacije sa prirodom, ali ne i gubitka komunikacije sa Bogom, jer to zavisi od nas samih.
– Bog nije gnevni osvetnik. On je Bog ljubavi ali i pravde. U našoj nacionalnoj himni dozivamo ga u pomoć kao Boga pravde. On brine i bdi nad celim svemirom. Na Božju ljubav i nesebičnost čovek je uzvratio egoizmom i brutalnim odnosom prema svome „životnom okruženju“, prema prirodi. Priroda je odgovorila gnjevom – ističe.
Bogosluženje će se obavljati bez prisustva vernika (Foto: Distrikt)
Crkveni ljudi, episkopi, sveštenici i teolozi, uglavnom se danas bave pitanjem pričešća vernika. Dr Ljubomir Ranković objašnjava da se borbom za liturgiju i pričešće zapravo bore za identitet crkve bez kog bi na neki način bio prekinut dvomilenijumski kontinuitet. Ipak, krizni štabovi i medicinska struka preporučuju i dozvoljavaju da se bogosluženje obavlja u hramovima bez prisustva vernika. To je dovoljno da se sačuva suština, a vernicima da šansa da se okrenu sebi.
– Ovo planetarno „vanredno stanje“ hrišćani bi trebalo da razumeju kao šansu za svoje lično i saborno veliko duhovno preispitivanje, na svim poljima života. Ovo je prilika za sveopšte „resetovanje“ čoveka u svakom pogledu. Prilika je da se čovek smiri, da se utiša, da odbaci i prezre životnu razmaženost – ističe sveštenik i napominje da polemike u vezi sa pričesnom kašičicom ne pogađaju suštinu problema.
– Sveto pričešće nije zasluga nego dar. Ali možemo li razumeti da Onaj koji daje dar, ima razlog da dar uskrati, da opomene, da pošalje neku poruku. I konačno razumemo da pričešće nije „tableta spasenja“, koja deluje kao aspirin. Ono može biti na spasenje, ali i na sud ili osudu. Svetu je potrebno smirenje. Ovo je prilika da se povučemo u „klijet svoju“ u dom svoj, u odaje duše svoje i da prionemo na obnovu sebe i na traženje sebe u sebi – objašnjava Ranković.
Čuvajmo druge od sebe, nas će čuvati Bog! (Foto: Distrikt)
Većina vernika dočekuju velike praznike u svome domu. U svojim kućama proslavićemo i najveći hrišćanski praznik Vaskrs. Ovog puta videće se mogu li dom i porodica da zamene hram i liturgiju.
– Dom je ikona hrama, porodica ikona crkve. To su temelji svega. Porodica je danas u velikoj krizi. Prilika je da se u ovim danima obnovi i učvrsti. Da se izgrade hrišćanski odnosi u porodici. Da dom postane svetinja. Slavska ikona, kandilo pred ikonom, svećica u čiraku, miris tamjana i porodična molitva, topla porodična atmosfera, to je već hram. Često veći i uzvišeniji od ogromnih i glomaznih katedrala širom sveta, koje liče na kule vavilonske, znamenja čovekove gordosti i sujete – poručuje sveštenik.
Nakon ovakvih reči nejasno je odakle pometnja među vernicima i upornost da se po svaku cenu, uprkos zabrani, dođe u hram.
– Rekoh, porodica se rasula. Najbliži srodnici postali su nam daleki stranci. Niko nikog ne razume. Niko neće da popusti, da razume, da se smiri, da oprosti. Kao sveštenik, već skoro pola veka, prvi put nisam bio u hramu skoro mesec dana. Čeznem, žudim za atmosferom svetinje Božje kuće. Međutim, volim tu čežnju, to iščekivanje u mojoj duši jača veru, krepi i zari dušu – objašnjava.
Porodica je temelj vere (Foto: Distrikt)
Poruka verujućem narodu je da shvati podvig onog čije mučeništvo se ove nedelje slavi, i na taj način pobede zlo, greh i bolest.
– Želim svima da dane Velike ili Strasne sedmice provedu hodeći za Hristom, u mislima i molitvi. Da u sebi dožive dramu Njegovog podviga za nas. Želim da u radosti dočekaju Vaskrs, dan opšte pobede. Želim svima da pobede svako zlo i svaki greh u sebi. Bolesnima da pobede bolest. Da zdravlje i snaga imuniteta savlada viruse korone, a naše duhovno smirenje da iskoreni viruse greha iz naše duše i srca! Želim, dakle, svima obilje telesnog i duhovnog zdravlja. Poručujem svima: Ne bojte se. Verujte u Boga i sebe! Sve je moguće onome koji veruje. A svima nama, dok traju ovi vanredni dani, poručujem:
Čuvajmo druge od sebe, nas će čuvati Bog!
