Пред један од најважнијих хришћанских празника у јеку пандемије коронавируса у Србији и свету коначан суд лекарске струке је да православни верници из личне здравствене безбедности Ускрс прослављају у својим домовима. Доктор богословских наука протођакон Љубомир Ранковић сматра да је ово јединствена прилика за верујући народ да промисли о себи, о породици као стубу сваког појединца и друштва, и да празник прослави скромно и интимно, са својим најмилијима, како доликује.
Прославити празнике у кругу породице (Фото: Дистрикт)
Ранковић нас подсећа да у данима узбуне и пометње, какви су ови, на најтамнијим странама Библије, у божјим речима, у себи, треба тражити мир и сигурност.
– Библија је Реч Божја којом Црква одговара на сва питања и изазове људске историје – каже он и истиче место у Библији где старозаветни пророк Исаија опомиње свој народ у данима гнева и искушења: „Хајде народе мој, уђи у клијети своје, и закључај врата своја за собом, прикриј се зачас, докле прође гњев“ (Исаија 26.20).
Стога он тврди да ово нису дани гнева увређеног Бога, него увређене природе, те да вирус можемо тумачити као последицу губитка човекове способности комуникације са природом, али не и губитка комуникације са Богом, јер то зависи од нас самих.
– Бог није гневни осветник. Он је Бог љубави али и правде. У нашој националној химни дозивамо га у помоћ као Бога правде. Он брине и бди над целим свемиром. На Божју љубав и несебичност човек је узвратио егоизмом и бруталним односом према своме „животном окружењу“, према природи. Природа је одговорила гњевом – истиче.
Богослужење ће се обављати без присуства верника (Фото: Дистрикт)
Црквени људи, епископи, свештеници и теолози, углавном се данас баве питањем причешћа верника. Др Љубомир Ранковић објашњава да се борбом за литургију и причешће заправо боре за идентитет цркве без ког би на неки начин био прекинут двомиленијумски континуитет. Ипак, кризни штабови и медицинска струка препоручују и дозвољавају да се богослужење обавља у храмовима без присуства верника. То је довољно да се сачува суштина, а верницима да шанса да се окрену себи.
– Ово планетарно „ванредно стање“ хришћани би требало да разумеју као шансу за своје лично и саборно велико духовно преиспитивање, на свим пољима живота. Ово је прилика за свеопште „ресетовање“ човека у сваком погледу. Прилика је да се човек смири, да се утиша, да одбаци и презре животну размаженост – истиче свештеник и напомиње да полемике у вези са причесном кашичицом не погађају суштину проблема.
– Свето причешће није заслуга него дар. Али можемо ли разумети да Онај који даје дар, има разлог да дар ускрати, да опомене, да пошаље неку поруку. И коначно разумемо да причешће није „таблета спасења“, која делује као аспирин. Оно може бити на спасење, али и на суд или осуду. Свету је потребно смирење. Ово је прилика да се повучемо у „клијет своју“ у дом свој, у одаје душе своје и да прионемо на обнову себе и на тражење себе у себи – објашњава Ранковић.
Чувајмо друге од себе, нас ће чувати Бог! (Фото: Дистрикт)
Већина верника дочекују велике празнике у своме дому. У својим кућама прославићемо и највећи хришћански празник Васкрс. Овог пута видеће се могу ли дом и породица да замене храм и литургију.
– Дом је икона храма, породица икона цркве. То су темељи свега. Породица је данас у великој кризи. Прилика је да се у овим данима обнови и учврсти. Да се изграде хришћански односи у породици. Да дом постане светиња. Славска икона, кандило пред иконом, свећица у чираку, мирис тамјана и породична молитва, топла породична атмосфера, то је већ храм. Често већи и узвишенији од огромних и гломазних катедрала широм света, које личе на куле вавилонске, знамења човекове гордости и сујете – поручује свештеник.
Након оваквих речи нејасно је одакле пометња међу верницима и упорност да се по сваку цену, упркос забрани, дође у храм.
– Рекох, породица се расула. Најближи сродници постали су нам далеки странци. Нико никог не разуме. Нико неће да попусти, да разуме, да се смири, да опрости. Као свештеник, већ скоро пола века, први пут нисам био у храму скоро месец дана. Чезнем, жудим за атмосфером светиње Божје куће. Међутим, волим ту чежњу, то ишчекивање у мојој души јача веру, крепи и зари душу – објашњава.
Породица је темељ вере (Фото: Дистрикт)
Порука верујућем народу је да схвати подвиг оног чије мучеништво се ове недеље слави, и на тај начин победе зло, грех и болест.
– Желим свима да дане Велике или Страсне седмице проведу ходећи за Христом, у мислима и молитви. Да у себи доживе драму Његовог подвига за нас. Желим да у радости дочекају Васкрс, дан опште победе. Желим свима да победе свако зло и сваки грех у себи. Болеснима да победе болест. Да здравље и снага имунитета савлада вирусе короне, а наше духовно смирење да искорени вирусе греха из наше душе и срца! Желим, дакле, свима обиље телесног и духовног здравља. Поручујем свима: Не бојте се. Верујте у Бога и себе! Све је могуће ономе који верује. А свима нама, док трају ови ванредни дани, поручујeм:
Чувајмо друге од себе, нас ће чувати Бог!
