Saborac naših slavnih predaka, za kog su u Vrhovnoj komandi srpske Vojske u Velikom ratu govorili da vredi kao divizija, zajedno sa srpskom vojskom, ispisao je najsvetlije stranice srpske istorije. Na njegovoj počasnoj sablji ugravirano je „Vojnik pravde, istine i prava“.
Dr Arčibald Rajs
Doktor Arčibald Rajs, profesor Lozanskog univerziteta, istinu o zločinima koje je počinila Austrougarska vojska u Prnjavoru, izneo je pred svetsku javnost. Rudolf Arčibald Rajs rođen je 8. jula 1875. godine u mestu Hehcberg u nemačkoj pokrajini Bajden, kao osmo od desetoro dece veleposednika Ferdinanda Rajsa i Pauline Zabine Ane Gabrijele.
Milić Petrović u biografskim podacima o Rajsu posebno apostrofira činjenicu da je kao osmo od devetoro dece Rajs vrlo rano napustio svoju porodicu (protestanata sa juga Nemačke), a kasnije je prekinuo i svaki kontakt s njom.
„Nemački identitet zamenio je švajcarskim, a potom se identifikovao sa srpskim nacionalnim bićem. Nedostatak ljubavi iz detinjstva nadoknađivao je druženjem sa kolegama u Švajcarskoj i ratnim drugovima u Srbiji. Umesto germanske uzdržanosti i poslušnostim prihvatio je romansko slobodoumlje, a kasnije i srpsku neposrednost, demokratičnost i slobodarski duh“, navodi Petrović u katalogu Istorijskog muzeja Srbije.
Istraga ratnih zločina
Posle sticanja osnovnog i srednjeg obrazovanja otišao je u Švajcarsku na studije gde u 22. godini, 1898. stekao zvanje doktora hemije.
Potom je bio asistent na Univerzitetu u Lozani da bi 1906. dobio zvanje vanrednog profesora kriminalistike, a 1909. osnovao institute za tehničku policiju i kriminalistiku na kojima su se školovali studenti različitih nacionalnosti, uključujući i one iz Srbije. Na poziv srpske vlade doktor Rajs dolazi u Srbiju u septembru 1914, gde upoznaje holandskog lekara Arijusa van Tinhovena koji je ranije počeo istraživanje ratnih zločina nad civilnim stanovništvom.
Grobnica u Prnjavoru (Foto. J. Gubelić)
Dr Rajs je anketu saslušanja austrijskih zarobljenika sprovodio odlazeći na lice mesta, otvarajući grobove, pregledajući leševe i ranjenike, ulazeći u kuće. Tako je u Prnjavoru, ipod grobnice 9KS3KS3,5 metra prilikom kopanja, na dubini od jednog metra naišao na leševe.
“Debeli konopac još uvek je obavijao ruku zbog odmakle faze raspadanja i zbog tela koja su ležala na gomili, bilo je nemoguće utvrditi tačan broj mrtvih”, zapisao je tada.
“Ono što sam video u jesen 1914. godine u Prnjavoru, nekada tako ponosnom i veselom, prelazi svaku ljudsku maštu. Leševi izmrcvaljenih žena, dece i staraca, kuće u ruševinama – kuće sa čijih se zgarišta dizaše još jedan dim i čiji zidovi bejahu umrljani krvlju nevinih žrtava”, pisao je.
Bista Rajsu u Prnjavoru (Foto. J. Gubelić)
Rajs je još govorio, zabeležila je Darinka S. Rajičić, o majkama koje su u ratno predvečerje obilazile humke podignute na brzu ruku, o njihovom naricanju i jauku koji se razlegao mačvanskom ravnicom.
Zabeležio je da su ljudi ubijani na najsurovije načine: bili su razapinjani konjima, bodeni bajonetima, spaljivani u školama, pečeni na ražnju… Rajs je zabeležio i slučaj da je tromesečna beba bačena izgladnelim svinjama.
Došao je i do podataka da su tada ubijena hiljadu dvesta pedeset tri lica, među kojima dvesta osamdeset osam žena, sedamdeset sedmoro dece, od jedne do deset godina, šezdeset i dvoje dece od deset do petnaest godina. Ovom broju žrtava, Rajs dodaje i pesto četrdeset četiri nestala lica koji su odvedeni preko Drine i nikada se nisu vratili.
Dr Rajs, stranac koji je dao srce za Srbiju
Arčibald Rajs preminuo je osmog avgusta 1929. godine. Na njegovoj sahrani, na topčiderskom groblju u Beogradu, prisustvovao je veliki broj Prnjavorčana predvođenih sveštenikom Milanom Nikitovićem. Oni koji nisu bili na sahrani oplakivali su doktora Rajsa kao najrođenijeg.
U Letopisu crkve proroka Ilije zapisano je i ovo:
“Odlaskom Rajsa srpski narod je švatio da je izgubio čoveka koji je u svoje vreme vredeo našoj otadžbini više nego divizija vojnika. Nestalo je najvećeg poklonika naših ratničkih svitanja”
Mesto stradanja Mačvana u Lešnici (Foto: J. Gubelić)
Po njegovoj želji srce mu je sahranjeno na Kajmakčalanu. Na kajmakčalanskoj urni je pisalo:
Ovde u ovoj urni, na vrhu Kajmakčalana
Zlatno srce spava,
Prijatelj Srba iz najtežih dana,
Junak Pravde, Istine i Prava,
Švajcarca Rajsa, kom’ neka je slava.
Nažalost, urna sa Rajsovim srcem polomljena je prilikom jednog naleta Bugara u Drugom svetskom ratu.
U znak zahvalnosti proglašen je za počasnog građanina Prnjavora, a Prnjavorčani su mu podigli i spomenik u porti hrama Proroka Ilije, nedaleko od grobnice u kojoj su kosti nekoliko stotina stanovnika ovoga mjesta – žrtava vojske Franca Jozefa iz leta 1914. godine i fašista iz 1941. godine.
