Među blagim obroncima i čempresima, u srcu istoimenog sela na teritoriji opštine Krupanj, skriven je manastir Bogoštica. Ovaj mirni kutak, gde se istorija, umetnost i duhovnost stapaju, odiše spokojem koji mami svakog posetioca da zastane, udahne i oseti težinu vekova.
Kao metoh manastira Soko, posvećen je Ikoni Bogorodice Trojeručice Hilandarske, a podigao ga je episkop šabački Lavrentije u svom rodnom selu, želeći da tu, gde se rodio i odrastao, ostavi trag duhovnosti, umetnosti i zahvalnosti.
U okviru manastirskog kompleksa nalaze se kapela- verna kopija nekadašnje Njegoševe zavetne crkve na Lovćenu, konak koji je nekada bio Dom srpske poezije i spomen- česma posvećena Desanki Maksimović.
Episkop je imao viziju da osmisli zdanje posvećeno našoj književnici i pesnikinji Desanki Maksimović. Četiri do pet godina objekat pored crkve bio je dom kulturnih manifestacija i susreta pesnika, umetnika i književnika Srbije.
-Naziv Dom srpske poezije „Desanka Maksimović“ ovo zdanje je zvanično nosilo do 10. aprila 2014. godine, kada kompleks, zajedno sa crkvom, postaje muški manastir posvećen Ikoni Presvete Bogorodice Trojeručice Hilandarske, koja se proslavlja 25. jula. Gradnja hrama, po mnogo čemu specifičnog i jedinstvenog u Srbiji, započeta je 2001. godine i trajala dve- tri godine. Sagrađen je po uzoru na Njegošev hram na Lovćenu, koji je bio zavet Svetom Petru Cetinjskom, ali su ga, nažalost, komunisti srušili 1972. godine. Ovo možemo nazvati njegovom replikom- jedinstvenom u našoj crkvi. Postoji možda još nekoliko hramova ovakvog oblika, arhitektonski nazvanih rotonda – objašnjava jerej Bojan Andrić.
U znak sećanja na Presvetu Bogorodicu, ikonostas je plave boje. Sveštenici, gde postoji mogućnost, na praznike posvećene Bogorodici služe u plavim odeždama. Ikona u hramu je replika originalne koja se čuva u Hilandaru.
-Ta ikona je nastala čudom, kada je hrišćanstvo bilo progonjeno, a Sveti Jovan Damaskin, odan pravoslavlju, bio podvrgnut mučenju zbog svoje vere. Ruka mu je odsečena, ali se, moleći se Presvetoj Bogorodici, zacelila. U znak zahvalnosti, desna šaka je izrađena u srebru i podseća na to čudo- kako se, dok je Damaskin spavao, šaka božijim čudom vratila na svoje mesto. Ikona je potom dospela u Hilandar zahvaljujući Svetom Savi, gde se i danas nalazi. Krajem devedestih godina pohodila je našu zemlju i eparhiju, pa su joj se mnogi vernici mogli pokloniti- ističe jerej Bojan Andrić.
Episkop Lavrentije, rodom iz Bogoštice, želeo je da svom mestu daruje hram i da u njemu, u miru, bude njegova zemaljska postojbina. Odatle je krenuo u Krupanj, Loznicu, Beograd, potom u svet, ali je Bogoštici uvek ostao posvećen. Izabrao je specifičan, u Srbiji redak arhitektonski stil.
Monahinja Antusa pokazuje mesto gde je nekada bila postavljena bina na kojoj su se održavale pesničke, književne i muzičke večeri. Danas se na tom prostoru služi liturgija kada su slave, budući da u samom manastiru nema dovoljno mesta.
-Vladika je mnogo voleo Miru Alečković, Desanku Maksimović i Janka Veselinovića. Oduševljavao se njihovim pesmama i imao čak molitvenik Mire Alečković. Bio je pesnička duša. Slikanjem ikona, koje ljudi i danas čuvaju ovde, izražavao je tu svoju umetničku stranu. Najčešće je slikao Lazarevu subotu i Majku Božiju, jer su to slave koje se ovde najviše obeležavaju. Njegova lična slava bila je Sveti Jovan- priča monahinja Antusa.
-Bio sam deset godina u službi u Glogovcu, gde je sahranjen Janko Veselinović. Vladika je svake godine dolazio kada su se održavali „Jankovi dani“. Čitao je natpise na spomenicima, zastajao kraj svakog groba i spomenika, želeći da vidi šta su ljudi pisali o duši i večnom životu. U tim stihovima koje su bližnji posvećivali najmilijima pronalazio je dubinu i individualnu, posebnu priču- dodaje otac Andrić.
Sam naziv mesta ukazuje da su tu bogopoštovaoci. Najčešće dolaze vernici okolnih sela- Bogoštica, Tomanj i Šljivova. Liturgije su redovne- zimi, kada je sneg, služe se u kapeli, a leti na otvorenom. Letnjikovac je prostran, sa svim pratećim objektima- kuhinjom za pripremu hrane, velikom i malom trpezarijom, gostoprimnicama, kapelom, kotlarnicom i drugim prostorijama.
Na spratu konaka nalaze se sobe i apartmani, kao i sala u kojoj su se nekada održavali skupovi. Ranije je postojala ekonomija, ali je po odlasku oca Nifonta to rasprodato i povučeno. Podno manastira, dva tri kilometra od crkve, nalazi se arheološko nalazište.
-Vladika Lavrentije, tada episkop zapadnoevropski, na predlog sveštenika prote Jakova Živanovića, upoznat je sa arheološkim nalazištem u svom selu. Nakon dobijanja potrebnih dozvola Zavoda za zaštitu spomenika Kragujevac i magistra Dimitrija Madasa, kako piše u letopisu crkve i Milivoja Vasiljevića iz Šapca, zajedno su pristupili istraživanju. Pronađeni su temelji koji podsećaju na hram, ali sa oltarom okrenutim ka zapadu. Zbog toga se pretpostavlja da je reč o bogumilskom hramu. Bogoštica je, inače, nekada bila rudarska naseobina- ističe Andrić.
V. d. upravnika manastira danas je otac Milan Jagodić. Svake nedelje i za praznike sveštenici iz Krupnja dolaze da služe liturgiju. Kompleks omeđen impresivnim drvoredom čempresa koji oblikuju prelepu ambijentalnu celinu, mir, tišina i duh koji ovde vladaju svedoče da Bogoštica i dalje čuva onu prvobitnu misiju episkopa Lavrentija- da ovo bude mesto gde se vera i poezija dodiruju, gde duhovnost nadahnjuje umetnost, a umetnost oplemenjuje dušu. Vreme će, kao i do sada, ispisivati stranice njene tihe, bogougodne priče.
Projekat „RAĐEVINE BLAGO” sufinansiran je iz budžeta opštine Krupanj. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
