Шапчани се поносе чињеницом да су међу првима у Србији гледали филмове. Кинематографска традиција нашег града у распону од пројекција немих покретних слика до специјалних ефеката највишег квалитета дужа је од 110 година и броји близу двадесет биоскопа. Међутим, у последње три деценије губи се навика окупљања испред великог платна, а одлазак филмске траке у…
Први јавни објекат у Шапцу, као спратна грађевина, подигнут је Владичански двор 1854. године. Градња овог објекта започета је 1849. године, а зидан је за потребе Конзисторије шабачко-ваљевске епархије у време владике Јоаникија Нешковића. За градњу је потрошено 2.000 дуката. Основа двора је симетрична, што је новина у то доба и показује јасан европски утицај….
Сликарка Мира Ковачевић окушала се у једном старом – новом уметничком правцу – винеролу! Теме њених винорела су мистериозне жене налик њеном сликарском материјалу. Тако настају слика које су као вино – што старије, то боље! За време сликања пијуцкање је дозвољено, али сликарка мора остати прибрана јер ако се погреши, поправног нема, а ево због…
У аналима музичке и културне историје града заувек ће остати забележено име Бранка Ђурковића, оснивача и диригента најнаграђиванијег, највећег и најстаријег шабачког и државног Хора „66 девојака“. Хор и његов вођа истовремено су обележили јубилеј 55 година постојања и каријере, што представља јединствен случај у музичком и уметничком свету. На свој 81. рођендан први магистар…
Једна од највеличанственијих и најпотреснијих прича градске ратне историје јесте погибија Наталије Нате Јеличић, младе хероине народноослободилачке борбе. Са 18 година постала је чланица КПЈ-а, а са 20 својом смрћу ушла у легенду. Остаће упамћена као девојка која је легла на бомбу како би сачувала тајне сабораца, узвикујући у последњим моментима живота паролу у коју…
Шабац је у Првом светском рату ослобођен 2. новембра 1918. године. Према доступним подацима у овом рату становништво Шапца је преполовљено, а град опустошен. Због великих страдања Шабац је одликован са три ордена – Француским ратним крстом са палмом, Чехословачким ратним крстом и Карађорђевом звездом, а, као пандан славном француском граду, назван је “Српски Верден”….
Слика српског дечака који пуца из пушке и баца бомбе у Првом светском рату, обишла је свет. Тај дечак био је Драгољуб Јеличић, родом из Шапца, који је, након смрти оца, са 10 година сам кренуо у Београд да се бори. На свом путу упознао је краља Петра лично, учествовао у најљућим биткама, био незменљив…
“Ја се смрти не бојим, једино се бојим да будем заробљена“, узвикивала је двадесетшестогодишња Рускиња из Санкт Петербурга, милосрдна сестра, болничарка, добровољац и хероина, када би јој официри и војници говорили да се склони у ров. Дарја Александровна Коровкина у Србију је дошла само њој знаним путевима, највероватније, преко руске цркве. Боравила је кратко у…
Уз име младог песника и борца за радничка права Косте Абрашевића иде запис Јована Скерлића, великог књижевног критичара, који је дао најзначајнији суд о његовој поезији:„Нигде нису мржње и наде пролетерске певане са толико страсти, са толико узбуђења, са толико топлине“. Костин живот материјал је за један озбиљан роман или документарни филм јер је овај…
Милева Косовац страдала је мученички у 28. години живота, а њено измасакрирано тело постало је опомена и симбол апсурда братоубилачке борбе. Њен политички активизам и смрт имају дубоко значење за националну историју – била је непоколебљива заговорница комунистичких вредности, а страдала од дијаметрално супротне идеолошке замисли . Управо из ових разлога ваља подсетити се кратке,…
Мирјана Чворић Губелић