Највеће количине српске боровнице ове године стизале су до Холандије, где је на почетку сезоне имала добру цену. Неки су успели да извезу и за Русију, иако је очигледно да је продаја на том тржишту ишла отежано. Све то користили су откупљивачи да снизе цену овог профитабилног воћа.
Први овогодишњи род ишао је по доброј цени, од шест и по евра, а онда је уследио пад. За то произвођачи упиру прст у откупљиваче, свесни да холандско тржиште цени боровницу из Србије.
– Људи који у Србији откупљују боровницу су, веровано у договору, спустили цену. Стартна цена је била добра, и онда је нагло пала, није као ових година када се постепено спушта, како боровница стиже у свим крајевима Србије. Ми смо одавде директно извозили за 6,5 евра. За Русију је била јача цена, ко је био у могућности да извози тамо. А после је пала испод 3 евра – прича Мирко Маринковић из Предворице и додаје да су другу класу хладњаче плаћале само 1 евро.
На осунчаној падини у Предворици плодови су ове године раније стигли на брање, али време није погодовало овом воћу.
– Принос је био нижи јер је година била таква. Ретко ко је имао бољи принос него прошле године, или је остварен исти. Јако брзо је сазрела због мразева и хладних ноћи, овде је било пред бербу свега 2 степена ноћу, а преко дана 35. И биљка је доживела шок – објашњава произвођач.
Али се све обрало и продало. Када просечна цена достигне пет евра по килограму, а буде преко 10 тона по хектару, онда је посао исплатив. То је био циљ овог младог пољопривредника када је 2015. године из Шапца дошао у ово село, решен да се окуша у пољопривреди.
– Увек сам волео природу, а ово је занимљив посао, решили смо да пробамо, сада не можемо назад – истиче он.
А ту су, у свом модерном професионалном засаду, подигнутом и одржаваном уз стручне савете. Производња је строго контролисана уз Глобал Гап сертификат, захваљујући ком нема проблем да извози боровницу. Међутим, захтеви су веома строги, од наводњавања, преко заштите, па до готовог производа.
– Имам хектар и по под боровницом. Не бих проширивао јер озбиљан је посао и тражи присуство током целе године – летња, зимска резидба, прскања – објашњава Маринковић.
Зато берба траје кратко, а дневница се плаћа око четири хиљаде динара. Да ли је то лакше од гајење, знају они који учерствују у берби.
Из серијала ПЛОДОВИ ПОСАВОТАМНАВЕ. Пројекат је суфинансиран из буџета Општине Владимирци. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
