Na Ceru se svakodnevno vodi neobična bitka, civilizacijski i moralno drugačija od one čuvene. Dok čeka da postane park prirode – zakonom zaštićena lokacija od bilo kakve vrste ljudske delatnosti, funkcija i izgled ove planine od istorijskog i ekološkog značaja, zahvaljujući ljudskom faktoru, dovedeni su u pitanje.
„Od igle do lokomotive“ (Foto: J. Gubelić)
Planina Cer, koja predstavlja prirodna pluća dva grada – Šapca i Loznice, postala je prava deponija na koju nesavesni građani velike količine smeća dovoze automobilima. Kontejneri i standardne oznake za zabranu bacanja smeća redovno su previđani od strane namernika, koji tu dolaze da odlože najraznovrsniji otpad gde god nađu zgodno mesto. Tako je edukacija biranim rečima ostala mrtvo slovo na tabli.
Nekima mora da se kaže više puta (Foto: J. Gubelić)
Međutim, ima onih kojima ekološka, kao ni ljudska savest ne dozvoljavaju da se pomire sa tuđim nemarom. Sveštenik Vojislav Petrović pokušao je da edukuje građane postavljanjem neobičnih tabli, ali to je dalo samo kratkoročne rezulatate. Onda je Vojislav odlučio da promeni rečnik, a na bukve, hrastove i borove postavio je table, obraćajući se onima koji bacaju, životinjskim imenima.
Ne može na lep način (Foto: J. Gubelić)
„Ove parole nisu pokazale rezultate! Kao da smo govorili bukvi“, kaže sveštenik Vojislav Petrović, izumitelj tabli duhovitog sadržaja. „Dok smo stavljali lepe parole, u smislu – Brate, Srbine, ne bacaj smeće; Očistimo svetu i legendarnu planinu, nismo imali rezultate, samo ove parole koje su malo i uvredljive i iritirajuće su donele rezultate“, priča on dok na drvo zakucava upozorenje „Ne bacaj smeće, konju“.
Smeće se kupi svakodnevno (Foto: J. Gubelić)
I pored sve inovativnosti u vaspitno-propagandne svrhe, čisto je samo u blizini tabli, dok su zelene površine, i netaknuta priroda i dalje pretrpani smećem i uprljani ljudskom nebrigom.
„Ne znam koliko smo tačno tona smeća pokupili i odneli odavde“, kaže Branko Marković, zadužen za svakodnevno uklanjanje otpada sa deponija, koje niču na sve strane.
Zgodno i pored puta (Foto: J. Gubelić)
Ovde se mogu naći pohabani kreveti, raznorazno posuđe, džakovi puni stare odeće, kese sa ustajalom hranom, a prvo naseljeno mesto udaljeno je svega nekoliko kilometara odatle. Meštani predlažu uvođenje video nadzora kako bi se odgovorni za ovaj zločin protiv prirode kaznili.
Kontejner izgubio svrhu (Foto: J. Gubelić)
Da cela slika bude još čudnija, sve to nalazi se na par stotina metara od kontejnera, koji je uvek prazan.
