Omladinski rukometni klub „Mačva Bogatić“ primer je kako se bez novca i sa mnogo entuzijazma, od lokalnog kluba, za kratko vreme može postati deo sportske elite. Naime, okupljeni oko iste ideje, rukometaši koji su se penzionisali u svojim klubovima, osnovali su opštinski klub i za četiri godine, bez hale, pojačanja i novca za rukometaše i upravu, od opštinske lige preskočili tri ranga takmičenja i stigli do Super B lige. Time su dostigli najsviši rang u istoriji ove opštine.
Aktuelni sastav ORK „Mačva“ (Foto. J. Gubelić)
Šaka na šaci i gromoglasan uzvik „Ko je najjači, Maačva“!
Oni su to i dokazali, jer su za četiri godine preskočili tri ranga i od beton lige stigli do Super B lige.
„Kad smo se 2011. godine okupili i isplanirali da ponovo pokrenemo klub koji je ugašen 1996, mi smo se dogovorili i prihavtili da jesmo seoska sredina, ali da nikada nećemo biti seoski klub“, kaže Miroljub Stanič, član UO ORK „Mačva Bogatić“.
Dominantni na terenu (Foto:J.Gubelić)
A krenuli su samo sa entuzijazmom, bez hale, novca za igrače i upravu. Momci iz ovog kraja koji su se penzionisali u svojim klubovima udruženi sa mladićima koji vole i žele da igraju rukomet, uz finansijsku pomoć opštine Bogatić iznajmljivali su hale i dugo vežbali ne tražeći ništa, osim rezultata.
„Ako se uzme Makabi iz Izraela čija uprava radi bez novca, doduše svi su milioneri, ovo je sasvim uredu. Ako treba da se poredimo sa nekim onda da se poredimo sa najboljima. Zamislite kada bi uprava radila i naplaćivala u klubu kom igrače ne plaća, pa niko ne bi imao motiv da igra“, kaže doktor Nikola Beljić, koji se brine o zdravstvenom stanju igrača.
Zastava ORK „Mačva“ (Foto: J. Gubelić)
Trenerskog posla, takođe bez novca prihatio se Mitar Pavlović, sin čuvenog Aleksandra Ace Pavlovića, proslavljenog trenera Metalopalstike iz najslavnijih vremena.
„Priznajem da ponekd zavirim u tatine sveske. Ali, i da biste geldali kako neko radi, morate pomalo da se razumete u to iz čega prepisujete“, priča kroz smeh, ponosan na rezulatate koje je postigao sa svojim klubom.
Danas ovaj klub ima svoju zastavu sa lisicom u grbu. Nisu hteli svinju, koja važi za simbol Mačve, jer im je za rezultat više bilo potrebno mudrosti, što je svojstveno liji.
„Iz godine u godinu mi smo napredovali i stizali iz lige u višu ligu. Sada smo u Super B ligi. To je zaista veliki uspeh za jedan takoreći poluamaterski klub“, objašnjava Pavle Antonijević.
Njihov trud opština je nagardila halom (Foto: J. Gubelić)
Imaju i svoju himnu, popout profesionalaca, kojima su sada sasvim dorasli.
„Ovo smo od detinjstva voleli. Rukomet nam je ušao u krv i od toga nema spasa“, kaže Đorđe Pajić.
Mačva, inače, trenutno ima učinak 5-5, što je samo po sebi veliki uspeh, a naročito ako se uzme u obzir da vodeća ekipa Super „B“ lige Sever-centar, Kolubara, ima samo dva trijumfa više.
Njihovo zalaganje nagradila je opština izgradnjom hale u kojoj će moći da vežbaju i dočekuju rivale. To je dupla kruna za trud, ali i dokaz je dovoljno imati samo cilj, a sve ostalo će doći pre ili kasnije.
