Белоглави суп Лука, први из колоније у кањону Трешњице, понеће сателитски одашиљач за праћење. Он је прошле године пронађен исцрпљен код реке Дрине, а сада му је стављен систем који ће се помоћи преживљавање ове заштићене врсте. Луку су после обележавања покушали да врате у природно станиште, али је он само испозирао пред камерама, па је пуштање одложено.
Позира пред фотоапаратима (Фото: Ј. Губелић)
Име Лука добио је пре четири месеца, када га је пронашао мештанин Љубовије поред магистралног пута у лошем стању. Чекало се да се опорави и да се стекну временски услови за полетање.
– Био је онемоћао, огладнео, преузели смо га и сместили овде, хранио сам га тако да се опоравио довољно – прича Лазо Јовановић, чувар резервата, који са својим колегама већ две деценије и лети и зими храни орлове лешинаре.
И када је било све спремно да се врати у своје станиште, наочиглед окупљених грађана и љубитеља ове ретке врсте, Лука је сат времена позирао пред камерама и фотоапаратима, али није полетео.
Први суп из кањона Трешњице са сателитским одашиљачем (Фото: Ј. Губелић)
Разлог је, претпоставља се, тек стављен сателитски одашиљач, на који још увек није навикнут. Он је први суп из кањона Трешњице, а трећи у Србији, коме је уз помоћ Министарства за заштиту животне средине постављен овај инструмент за праћење, али и брзо интервенисање у случају тровања или нарушавања станишта.
– Сателитски су сваки дан праћени у 15 тачака. Те тачке увече шаљу нама електронски и ми добијамо информације локација куда су се кретали, висину, брзину, и то је данас пракса у свету да се угрожене врсте прате на тај начин – каже др Саша Маринковић из Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“.
Младунац Лука после опоравка (Фото: Ј. Губелић)
Колонија белоглавог супа у Трешњици броји 35 птица, а у Србији их има још у кањонима река Увац и Милешевка. У кањону реке Трешнице, у Азбуковици, најсевернијем станишту ове птице у Србији, прошле године гнездило се 19 парова, али је циљ државе да се повећа популација. Разлог је једноставан – они су најбољи чистачи природе, а у овом крају годишње рециклирају 50 тона сточног отпада.
– Ово је најекономичнији и на крају крајева – еколошки начин уништавања сточног отпада, јер не загађује природу. Тона спаљивања кошта 96 евра, затим треба да се обезбеди превоз до Сомбора, где је спалионица, с треће стране, не можете сваку краву посебно да возите, морате имати хладњаче – објашњава Маринковић.
Колонија у кањону Трешњице (Фото: Ј. Губелић)
Хранилиште белоглавог супа у кањон Трешњице доводи туристе са свих страна да би видели лешинара Старог света са белом главом, огољених вратом и жутим кљуном, дугог до 110 цм и тешког око 13 кг. Само најупорнијима посрећи се да их виде макар на стени, јер они, као и Лука доказују да човек не може против природе, па ће полетети када он буде хтео.
