Ружица Арсеновић из Јаловика код Владимираца прославила је свој стоти рођендан. Читав век је иза ње, а провела га је радећи. Данас има кћерку, сина, унуку и двоје праунучади и врло једноставан рецепт за дуг живот.
Ушла у једанаесту деценију (Фото: Дистрикт)
Бака Ружица овог фебруара загазила је у други век. И док јој сви у чуду постављају исто питање – колико има година, она отресито одговара.
– Сто! – задовољно изјављује Ружица Арсеновић, која је ове године навршила 100 година.
За дуг живот саветује рад и слогу (Фото: Дистрикт)
Рођена је 11. фебруара. Сећа се да је то била Задушна недеља, а касније је много тога отишло у заборав, осим оног што је обележило њен живот, а то је тежак рад.
– Како сам проживела?! Радила, копала и брала кукурузе, жито, пре нису биле машине. Пилиће, свиње хранила, кретала се. Боље је радити него лежати – саветује ова стогодишњакиња.
Лична карта важи до 2052. године (Фото: Дистрикт)
Отац је живео 68 година, мајка 60, прича. Син Милета, са којим живи, напунио је 74 године. У фамилији, каже, не памти се да је неко доживео тако дубоку старост. Сви које је знала у младости, увелико су умрли.
– Три брата, јетрве, помрли су има 30 година и више. Они нису радили, она је највише радила. Није лако ни бројати до 100, а камоли живети – шали се син Милета.
Мужа је сахранила 1982. године, па је последње четири деценије провела у самоћи.
– Он умро, ја остала са децом – каже кроз сету.
Живи са сином (Фото: Дистрикт)
У Јаловик је дошла из суседног села Миокуса, по препоруци да у овој кући живи момак за женидбу. Овде је пронашла љубав и проживела миран живот, што саветује и другима.
-Морала сам га волети, чим сам се удала за њега, али пре удаје нисам га ни познавала. Његова сестра била је код нас удата, у мојој фамилији, упознала нас је, свидео ми се, и ето. После смо добили децу. Лепо смо живели – сећа се и додаје да је за дуг живот слога најважнија.
-Нисмо се свађали, нисмо се секирали, то није добро. Кад се лепо слажеш, и не свађаш се, то ти је живот – поручује бака Ружица.
Овде је провела животни век (Фото: Дистрикт)
Није пила ни пушила. Јела је оно што има у башти и што је сама одгајила.
– Лука, краставаца, парадајза треба јести, мало и меса. Неко пиле закољем.
Њен живот обележио је рад у задрузи, на њиви, и у кући где је гајила двоје деце. Зато саветује да се ради, али не увек тешки послови. Рад у канцеларији, лакши је, закључује, од копања на њиви, како је она прехрањивала себе и породицу.
Навикла на тежак рад (Фото: Дистрикт)
Фотографије, неми сведоци, говоре да је у њеном животу било места за дружење, славе, прославе, фамилијарна окупљања. Већине дешавања се сећа, као да су се јуче одиграла.
Из далеке младости (Фото: Дистрикт)
За ових сто година не сећа се када је ишла лекару. Добро види, слабије чује, а притисак јој је као да има педесет година, а не дупло више. Једино су је пре две године ноге издале.
– Не водим је лекару. Хвала Богу, ништа је не боли. Само ноге, не може на њих и то је то. И кад је одведем лекару, само јој измере притисак, кажу баба је здрава. Слали је из Владимираца у Шабац, била је сат времена, њима је интересантно што има 100 година. Докторка и медицинска сестра не дају јој да иде, грле је – прича Милета, који брине о њој.
И даље насмејана (Фото: Дистрикт)
Смета јој што не може да се креће као раније, ипак, волела би да живи бар још две године. За сваки случај, лична карта издата је до 2052. године, а ваљало би је још који пут обићи са камером, јер од ње има шта да се научи.
