Дистрикт
Занимљивости

Ашиков гроб – споменик љубави српских Ромеа и Јулије

Они су се волели, а родитељи су бранили, сажетак је приче о Ђули и Павлу. Као у романтичарским спевовима, где љубав и смрт увек иду заједно, и њихова љубав остала је да живи вечно, а Ашиков гроб у селу Мровска код Шапца, место њихових љубавних састанака и несрећног страдања, заувек да сведочи о људској таштини, довољно великој да избрише два млада живота.

Отворена књига као симбол приче о љубави (Фото: Ј. Губелић)

Ашиков гроб на тромеђи Поцерине, Мачве и Посавотамнаве већ готово два века привлачи путнике намернике, заљубљене парове и туристе. То је камени белег са урезаним крстом и шаком десне руке, без слова и бројева, постављен у знак сећања на велику и трагичну љубав Павла и Ђуле. Пре неколико година, на иницијативу мештана околних села, изграђен је спомен-комплекс, постављен поред старог каменог белега. Нјега чини располућено срце, као симбол прекинуте љубави и отворена књига на чијим страницама је исписано „Овде почива прича о љубави. Павле и Ђула посташе деца раја. Волели се искрено и до краја.”

Дуго је стајао само камени беле

Причу о двоје младих којима није дато да живе срећно, већ их је родитељска мржња одвела у смрт, записао је Јанко Веселиновић 1981. године: „Бог им дао свега доста, а таштина их гонила да прибављају још и више, само да један од другог бољи буду… Домови њини били су читави градови, а зграде око кућа читаве вароши“, забележио је Јанко Веселиновић у приповеци. Пет година касније о томе је писао и Слободан Јовановић за мостарски лист “Зора”. Време је нешто додало, а нешто одузело од овог предања, а споменик и Павлова десна шака, утиснута у њега, једини су доказ аутентичности целе приче.

Спомен-комплекс „Ашиков гроб“, део туристичке понуде 

Павле је био из Голочела, а Ђула из Мровске. Нјихови очеви, Јован и Филип, имали су само по једно дете. Највеће газде два суседна села надметале су се у богатству и пркосили један другом у томе ко има више, а ко је бољи и утицајнији, ко има боље коње, а ко волове и бољу земљу, боље зграде и имање. Родила се завист која је прерасла у мржњу. А како то обично бива, из мржње се родила и љубав. Павле и Ђула су се случајно упознали и љубав је трајала све док родитељи нису сазнали. Тада је Филип саопштио да удаје Ђулу, а Јован наложио Павлу да бира коју хоће – сваку осим Ђуле!

Некада није било пута до Ашиковог гроба

Када су схватили да им је љубав забрањена и да судбину не могу променити, договорили су се да се виде последњи пут, на месту где су се упознали. Била је јака зима, вејавица и ноћ. Павле је дошао у заказано време, али је Ђула каснила. Док је чекао, напали су га и растргнули гладни вукови. Ђула је затекла само његову руку коју је препознала, и од туге је издахнула. Родитељи су пронашли Ђулу смрзнуту крај дрвета, са Павловом руком у наручју.

Заљубљени парови овде се заклињу на вечну љубав

Схвативши да су Павле и Ђула животом платили њихову мржњу и нетрпељивост, Ђулини и Павлови родитељи су једни другима пружили руку помирења. На месту њихових сусрета подигли су споменик – Ашиков гроб, као обележје љубави своје деце.

Поглед са Ашиковог гроба (Фото: Ј. Губелић)

Живот прича приче да би се нешто из њих научило. Да су Јован и Филип, велике газде из два суседна села, знали за трагичну причу Ромеа и Јулије, која каже да се двоје младих који се воле не могу раздвојити силом, барем не у овом животу, Ђулина и Павлова љубавна сторија можда би изгледала другачије. Овако Ашиков гроб остаје опомена свима који личне амбиције стављају испред среће своје деце.

Свидео вам се текст?
Поделите текст са пријатељима