Oni su se voleli, a roditelji su branili, sažetak je priče o Đuli i Pavlu. Kao u romantičarskim spevovima, gde ljubav i smrt uvek idu zajedno, i njihova ljubav ostala je da živi večno, a Ašikov grob u selu Mrovska kod Šapca, mesto njihovih ljubavnih sastanaka i nesrećnog stradanja, zauvek da svedoči o ljudskoj taštini, dovoljno velikoj da izbriše dva mlada života.
Otvorena knjiga kao simbol priče o ljubavi (Foto: J. Gubelić)
Ašikov grob na tromeđi Pocerine, Mačve i Posavotamnave već gotovo dva veka privlači putnike namernike, zaljubljene parove i turiste. To je kameni beleg sa urezanim krstom i šakom desne ruke, bez slova i brojeva, postavljen u znak sećanja na veliku i tragičnu ljubav Pavla i Đule. Pre nekoliko godina, na inicijativu meštana okolnih sela, izgrađen je spomen-kompleks, postavljen pored starog kamenog belega. Njega čini raspolućeno srce, kao simbol prekinute ljubavi i otvorena knjiga na čijim stranicama je ispisano „Ovde počiva priča o ljubavi. Pavle i Đula postaše deca raja. Voleli se iskreno i do kraja.”
Dugo je stajao samo kameni bele
Priču o dvoje mladih kojima nije dato da žive srećno, već ih je roditeljska mržnja odvela u smrt, zapisao je Janko Veselinović 1981. godine: „Bog im dao svega dosta, a taština ih gonila da pribavljaju još i više, samo da jedan od drugog bolji budu… Domovi njini bili su čitavi gradovi, a zgrade oko kuća čitave varoši“, zabeležio je Janko Veselinović u pripoveci. Pet godina kasnije o tome je pisao i Slobodan Jovanović za mostarski list “Zora”. Vreme je nešto dodalo, a nešto oduzelo od ovog predanja, a spomenik i Pavlova desna šaka, utisnuta u njega, jedini su dokaz autentičnosti cele priče.
Spomen-kompleks „Ašikov grob“, deo turističke ponude
Pavle je bio iz Goločela, a Đula iz Mrovske. Njihovi očevi, Jovan i Filip, imali su samo po jedno dete. Najveće gazde dva susedna sela nadmetale su se u bogatstvu i prkosili jedan drugom u tome ko ima više, a ko je bolji i uticajniji, ko ima bolje konje, a ko volove i bolju zemlju, bolje zgrade i imanje. Rodila se zavist koja je prerasla u mržnju. A kako to obično biva, iz mržnje se rodila i ljubav. Pavle i Đula su se slučajno upoznali i ljubav je trajala sve dok roditelji nisu saznali. Tada je Filip saopštio da udaje Đulu, a Jovan naložio Pavlu da bira koju hoće – svaku osim Đule!
Nekada nije bilo puta do Ašikovog groba
Kada su shvatili da im je ljubav zabranjena i da sudbinu ne mogu promeniti, dogovorili su se da se vide poslednji put, na mestu gde su se upoznali. Bila je jaka zima, vejavica i noć. Pavle je došao u zakazano vreme, ali je Đula kasnila. Dok je čekao, napali su ga i rastrgnuli gladni vukovi. Đula je zatekla samo njegovu ruku koju je prepoznala, i od tuge je izdahnula. Roditelji su pronašli Đulu smrznutu kraj drveta, sa Pavlovom rukom u naručju.
Zaljubljeni parovi ovde se zaklinju na večnu ljubav
Shvativši da su Pavle i Đula životom platili njihovu mržnju i netrpeljivost, Đulini i Pavlovi roditelji su jedni drugima pružili ruku pomirenja. Na mestu njihovih susreta podigli su spomenik – Ašikov grob, kao obeležje ljubavi svoje dece.
Pogled sa Ašikovog groba (Foto: J. Gubelić)
Život priča priče da bi se nešto iz njih naučilo. Da su Jovan i Filip, velike gazde iz dva susedna sela, znali za tragičnu priču Romea i Julije, koja kaže da se dvoje mladih koji se vole ne mogu razdvojiti silom, barem ne u ovom životu, Đulina i Pavlova ljubavna storija možda bi izgledala drugačije. Ovako Ašikov grob ostaje opomena svima koji lične ambicije stavljaju ispred sreće svoje dece.
