Дистрикт
Друштво

АРХИВ ЧУВА УСПОМЕНУ НА ЗНАМЕНИТЕ ШАПЧАНЕ

Привилегију да док шетају улицама погледају илустровану историјску причу о личностима који су градили културни идентитет њиховог места, немају многи грађани Србије. Изложбе Међуопштинског историјског архива у Шапцу одолевају сунцу, киши и снегу, а представљају само део драгоцености које ова институција нуди Шапчанима у најпосећенијем јавном простору – главном градском тргу.  

Изложба на отвореном (Фото: Дистрикт)

Актуелну изложбу Траг о животу и делу – угледни Шапчани и Подринци чини архивска грађа из биографија и рада људи који су оставили богато наслеђе будућим генерацијама у најразличитијим областима друштвеног, политичког, уметничког живота и стваралаштва.

Документ о мерама за спречавање колере (Извор: Међуопштински историјски архив Шабац)

На преко 200 фотографија и докумената приказани су владари, војводе, политичари, дипломате, хероји, научници, географи, лекари, добротвори, књижевници, културни реформатори, просветари, уметници, фоторепортери, новинари.

– Сви они ипак имају нешто заједничко, а то је да су пореклом Подринци, или су цео свој радни век провели у Шапцу. Много је имена која би требало да се нађу на овим паноима, а одабир личности извршен је на основу архивске грађе која се чува у архиву у Шапцу – прича виша архивисткиња Гордана Филиповић, ауторка изложбе.

Младен Ст. Ђуричић (Извор: Међуопштински историјски архив Шабац)

Документарна грађа и важне фотографије адаптиране и штампане на крупном формату изложбених паноа обухвата временски период од владавине Јеврема Обреновића, па до чувеног југословенског репортера, легенде спортског новинарства Шапчанина Раће Марковића.

Најава изложбе чувених сликара (Извор: Међуопштински историјски архив Шабац)
  • Представљено је око 140 експоната различитих облика архивске грађе за 26 личности – то су судска документа – најстарији документ је из 1826. године, разгледнице, фотографије, писма, заклетве, позивнице, лична документа, плакати, пројекти, укази о одликовањима, тапије, новине, уверења о постављењу, визит-карте и дописне карте – каже Гордана Филиповић.
Предрачун за постављање електричне инсталације у задужбинској згради Стане Милановић (Извор: Међуопштински историјски архив Шабац)

Документа стара 200 година говоре о најразличитијим сферама културних и друштвених збивања у Подрињу, али откривају и многе интимне детаље из живота појединаца.

– Због тренутне ситуације са пандемијом с намером сам ставила документ из 1831. године, а то је заповест Јеврема Обреновића коју шаље Суду шабачком да заједно са граничном капетанијом предузме мере да спречи појаву колере, болести која се већ појавила у суседним државама – прича ауторка изложбе.

Шабачки вашар 1969. Милића од Мачве (Извор: Међуопштински историјски архив Шабац)

Међу поменутим списима налази се визит-карта Јанка Веселиновића којом честита Нову годину својој ћерки Перси. Затим  препорука кнеза Милоша послата Суду да се Луки Лазаревићу, који је са породицом дошао у Шабац, пружи свесрдна помоћ.

Оригинална песма Поцерју, коју је Јела Спиридоновић Савић сама поклонила Архиву (Извор: Међуопштински историјски архив Шабац)

Када је реч о вредности докумената, углавном је реч о оригиналима.

– Приказали смо оригинална писма Стојана Новаковића, упућена Владану Ђорђевићу, која говоре о питању признавања српске народности у Турској, а ту је и његова оригинална заклетва. Имамо писмо Стојана Новаковића краљу Милану: од Јована Ћириловића чуо је да Глишић и Жуњић обрлаћују људе, шаље извештаје, затим једно писмо доктора Јована и два броја забрањених новина са чланцима о Карађорђевићевој болести.

Заклетва Стојана Новаковића (Извор: Међуопштински историјски архив Шабац)

Запослени у архиву читав радни век посвете проучавању ове драгоцене грађе, а увек их изнова изненади неки нови детаљ, као што је случај са фотографијама војника Луке Стевића.

Прва страна ратног дневника Луке Стевића (Извор: Међуопштински историјски архив Шабац))

– Лука Стевић био је учесник балканских, Првог и Другог светског рата и ми имамо оригиналан ратни дневник који је проглашен за архивску грађу од великог значаја за проучавање историје и ратова. Занимљиве су његове ратне белешке из ратова од 1912. до 1918. у којима описује кретање Девете батерије. На паноу су приказани његови биографски подаци којима почиње излагање када је ступио у војску као регрут 1910. Први пут смо сада објавили фотографију из Тетова –  рат са Турцима 1912. године – објашњава Гордана Филиповић.

Тетово – Лука Стевић обележен црвеном бојом (Извор: Међуопштински историјски архив Шабац)

О многим Шапчанима смо слушали, али не знамо ни како изгледају. Народне хероине Вере Благојевић сећамо се углавном са ретких фотографија које су се појављивале у јавности, а овде имамо прилику да видимо малу костимирану Веру из представе Циганин хвали свога коња, као и њену фотографију са Крсмановаче за њен 18. рођендан, 16 маја 1938.

Вера Благојевић са вршњацима на Крсмановачи (Извор: Међуопштински историјски архив Шабац))

Драгоцена страница из протокола крштених разоткрива тачан датум рођења великог српског географа Јована Цвијића, а налазимо и сведочанства да су његове колеге, географи Боривоје и Сима Милојевић држали предавања на Народном универзитету у Шапцу.

Доказ да је велики географ рођен 8. октобра 1865. године (Извор: Међуопштински историјски архив Шабац)

Заинтересовани ће наићи и на фотографије Ристе Марјановића, првог српског ратног фоторепортера.

– Његова фотографија „Радо иде Србин у војнике“ изложена је у Педагошком музеју у Паризу. Ратне фотографије излагао је и у самом Лувру – открива ауторка изложбе.

Радо иде Србин у војнике (Извор: Међуопштински историјски архив Шабац)

Крупне и упечатљиве фотографије, дописне карте и улазнице за разне догађаје јарких боја, уметничке слике Лалицког и Милића од Мачве привлаче и пажњу деце док се играју на Тргу. Они имају више него очигледан залог за будућност.

Из серијала НАСЛЕЂА ТРАГ. Пројекат је суфинансиран из буџета Града Шапца. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Свидео вам се текст?
Поделите текст са пријатељима