Kada je Aleksandra Milutinović (14) dobila svoj pravi, pravcati klavir, pred sebe je postavljala plišane mede i druge omiljene neme posmatrače, poklanjala se i počinjala svoju tačku. Još tada želela je samo jedno – sopstveni koncert i salu punu publike. Na ovom putu uložila je mnogo truda, a do solističkog koncerta ostao je još neki mesec. Sa svojim skromnim stavom devojčica, a po broju osvojenih priznanja ova mlada Šapčanka uplovila je u svet iskusnih muzičara.
Od prvog razreda osvaja nagrade (Foto: privatna arhiva)
Kao mnoga ženska deca, gledajući stariju rođaku kako prepliće prstima po dirkama, rekla je „Mama, hoću klavir!“ Od nepromišljene dečije želje do učenice srednje Muzičke škole „Mihailo Vukdragović“, u čijim je učionicama odrasla i zavolela ovaj instrument, deli je još samo jedno polugodište.
Na prva takmičenja u nižim razredima muzičke škole išla je da se zabavi, ali već tada je osetila da je rođena da pobeđuje.
– Kad izađem na scenu, sve nestane. Trudim se da dam najbolje od sebe. Čim sam krenula da se takmičim, znala sam čime želim da se bavim. Tada sam bila u klasi profesorke Ivane Đurić, od koje sam naučila mnogo i sa kojom sam osvojila mnogo nagrada – kaže.
Sa omiljenom profesorkom (Foto: privatna arhiva)
Varaždin, Banja Luka, Beograd, Novi Sad, Šabac pružili su joj priliku da snage odmeri sa mladim kolegama iz regiona i svaki put je dokazala da je veliki talenat. 25 nagrada na međunarodnim i republičkim takmičenjima govore umesto nje, a na predstojećem republičkom takmičenju u prestonici imaće priliku da taj broj poveća.
– Na nedavno održanom Takmičenju „Davorin Jenko“ bila sam prva, a na Međunarodnom takmičenju mladih pijanista u Šapcu osvojila sam prvo drugo mesto. Mala razlika u bodovima dala mi je samopouzdanje – priča ova beskrajno simpatična mlada dama, kojoj su sve nagrade podjednako drage, jer je u svaku uložila mnogo truda.
Lepa koliko i talentovana (Foto: privatna arhiva)
Ipak izdvaja Svetsko internet takmičenje, na kom je umalo izgubila put u Moskvu, sigurna da će biti prilike i za to.
– Moj snimak, u konkurenciji od preko 200 učesnika iz svih krajeva sveta, osvojio je drugo mesto – ponosna je ona.
Svoja na svom instrumentu (Foto: privatna arhiva)
Sasvim slučajno, Aleksandrini prefinjeni tonovi privukli su pažnju njene sadašnje profesorke Goare None Lazić. Susret žene koja je od mnogih svojih učenika stvorila velike umetnike i male Šapčanke, dokaz je da se talenti uvek prepoznaju. Za godinu i po dana, koliko je u njenoj klasi, Aleksandra je postigla velike uspehe, a njen doživljaj klavira dobio je još izraženiju dimenziju.
– Njen senzibilitet je poseban, ona je dramsko-lirski tip muzičara, i sama je jako nežna. Nas dve imamo poseban odnos, ja nastojim da ne bude samo uporna i istrajna, nego da jednog dana postane veliki umetnik, jer od početka vidim da to ima u sebi. Pre nego što smo se upoznale, privukla mi je pažnju svojim nastupima, ona zaista ostavlja utisak gde god se pojavi, ne samo zato što je lepa i dobra, nego jer je posebna – priča pijanistkinja koja već 26 godina radi sa muzičkim talentima, budući da je i sama završila specijalnu školu za muzičke talente u Odesi, odakle je poreklom.
Nagrade prestala da broji (Foto: privatna arhiva)
Dok Aleksandra vežba, ponosni roditelji i komšije uživaju. Oni koji klasiku ne razumeju možda se u sebi bune, za to vreme uz taktove omiljenih Šopena i Rahmanjinova, ona na javi sanja svoje snove – da je sa orkestrom, pred punom salom. A deo snova imaće priliku da ostvari ove godine na prvom solističkom koncertu u školi, gde je stasala.
– Ne vežbam samo da bih učila. Istražujem, muziciram, časovi su mi jako interesantni. Pred takmičenja vežbam po nekoliko sati svakodnevno, da nije tako, ne bih mogla da podnesem. Klavir za mene jednostavno predstavlja umetnost – kaže ova uspešna mlada Šapčanka, koja priču o sebi uzbuđeno dočarava velikim rečima – Da napredujem, upoznam drugare iz inostranstva, da slušam što više velikih koncerata, velikih pijanista, da živim muziku!
Kad ne svira, uživa kao i sva druga deca (Foto: privatna arhiva)
Pred njom je budućnost, a u želji da se usavršava i jednog dana postane velika pijanistkinja ima snažnu podršku porodice i prijatelja. Njenim pobedama najviše se raduju oni koji znaju da za Aleksandru klavir i muzika koju izvodi predstavljaju drugi život.
