Ako ste se ikada pitali kako izgleda bajka, posetite Kur-salon, simbol Banje Koviljače i jednu od najlepših banjskih dvorana u Srbiji. Njegovi saloni, sale i balske dvorane pariraju ovakvim objektima svetskog glasa. I sasvim sigurno, od domaćih do stranih turista, svi najpre ovde svrate, da se lično uvere u sjajem optočenu priču, staru devet decenija.
Ispucale, memljive zidove i oronulu spoljašnjost ove jedinstvene arhitektonske građevine, nakon više desetina godina krase autentične fasade, vredni likovni prikazi, luksuzno osvetljenje. Elegancija eksterijera prevazilazi i nekadašnji prepoznatljiv stil salona.
Projektovalo ga je i uređivalo nekoliko domaćih i ruskih arhitekata, a sudbinski je vezan za porodicu Karađorđević. Kralj Aleksandar 1932. godine, bio je pokrovitelj izgradnje ovog velelepnog zdanja i sve do Drugog svetskog rata bio je omiljeno mesto boravka kraljevske porodice, zbog čega je Koviljača i dobila epitet kraljevska banja. Zgrada građena po uzoru na bečki Kur-salon, pored lečenja, kako joj ime govori, od svog otvaranja bila je namenjena za uživanje gostiju i stanovnika banje.
– Ovde je prelepo. Nešto slično nismo videli u Srbiji, a retko gde i u Evropi. Lepo je, a dostupno svima – kaže bračni par Ham iz Nemačke.
I upravo u tome je draž – na radost posetilaca ovog, sve popularnijeg odmarališta kraj Drine, otmene sale za konferencije, balove, svečanosti i proslave, koncerte, boemske večeri i ostale svrhe, ponovo su dostupne svakom ko želi da se prepusti hedonizmu.
Pored atraktivnog izgleda balskih dvorana, koje danas čuvaju duh proteklih vremena, važno je napomenuti da je ovo mesto za ples i druženje nekada predstavljalo centar zbivanja nekoliko važnih istorijskih momenata, jer i tada je bilo među najluksuznijim zdanjima u državi. Ovde je otvorena prva kockarnica na Balkanu, održan prvi izbor za mis Jugoslavije. Njegov značaj bio je toliki da su muzičari plaćali da bi svirali u kur salonu, a kralj Petar II Karađorđević nakon aprilskog bombardovanja, ovde je proglasio mobilizaciju.
Okupljala se u Kur-salonu intelektualna i državnička elita nekadašnje države. Redovni posetioci bili su Branislav Nušić, Žanka Stokić, Dobrica Milutinović, ministri, generali, a goste je zabavljala tada najtiražnija pevačica Evrope – Sofka Nikolić.
– Odavde su krenula velika imena. Svi su prvo bili u salonu Banje Koviljače. Lepa Brena, na primer, došla je iz Bačke Palanke iz hotela Turist i pevala ovde – tvrde ponosni meštani, koji su i pokrenuli inicijativu za obnavljanje najlepše građevine u ovom mestu.
Čuvena scena paljenja haljine u restoranu iz Kusturičinog filma „Otac na službenom putu” snimljena je upravo u Kur-salonu. Zato su se zaduženi za njegovu rekonstrukciju, potrudili da bude lepši i sjajniji nego nekada.
Kako i ne bi, kada su u povraćaj stare slave banjskog mezimca država i Specijalna bolnica „Banja Koviljača“, uložile značajna sredstva. Zdanje od neprocenjivog kulturnog i arhitektonskog značaja, biser Podrinja, ponovo je otvoren 2018. godine, na jubilej 160 godina od organizovanog lečenja ove bolnice i 110 godine od kada je Kralj Petar Karađorđević sagradio prvu modernu zgradu za banjske terapije. Sada dve sale po Karađorđevićima nose ime. Tu su Njegošev i Andrićev salon, ali i saloni kneginje Zorke i kraljice Marije.
– Ovo je objekat od velikog kulturnog značaja, kraljevski dvorac, deo naše istorije koji je bio zapostavljen i malo zaboravljen, a danas je vraćen u punom sjaju i to nije rađeno za one koji su danas na vlasti, niti za one koji rade u specijalnoj bolnici, ovo je rađeno za buduće generacije. Mi smo ovo nasledilili, a nešto smo, svi zajedno, ostavili u amanet budućim generacijama. Zato je veliki značaj ovog objekta – ističe Aleksandar Jokić, v.d. direktora Specijalne bolnice za rehabilitaciju „Banja Koviljača“.
O lokalnom turističkom značaju izlišno je govoriti, jer kako vlasnici apartmana i meštani tvrde, od obnavljanja salona, Banja je oživela. Ako ne na veće zbivanje, ovde na kafu i čaj u luksuznim salonskim šoljama, svrate na mesečnom nivou i gosti iz udaljenih mesta.
– Gosti su mi zadovoljniji, za njih je ovo nešto posebno. Mi smo navikli, ali zamislite kako to doživi onaj ko dođe prvi put. Posle se stalno vraćaju, bilo da je vikend ili samo kratka poseta – kaže Mira Petrović, vlasnica jednog od apartmana za iznajmljivanje.
U više od tri hiljade kvadrata ima mesta za druženje uz omiljene zvuke i za tišinu, nova iskustva i evociranje uspomena. Vreme i ugled doprineli su ogromnoj simboličkoj vrednosti ovog kultnog restorana.
– Mladost sam provela ovde, drago mi je da sija u starom sjaju – kaže gospođa koja se seća Kur-salona iz njegovih poslednjih zlatnih dana.
I zaista, imovina zgrade gde je vreme provodila elita Titove Jugoslavije danas je vredno zdanje stasalo za nove generacije koje bi tek trebalo da osete duh Kur-salona.
Iz serijala „NASLEĐE PODRINJA“. Projekat je sufinansiran iz budžeta Grada Loznice. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
