„Odbor za standardizaciju srpskog jezika Instituta za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti konačno je objavio Odluku kojom se, sa aspekta najvišeg lingvističkog autoriteta za sprski jezik, stavlja tačka na sve dalje tvrdnje o ispravnosti „rodno diferenciranog jezika””. Dakle, oblici: borkinja, vojnikinja, psihološkinja, sekretarka su gramatički nepravilni.
Rodna jezička ravnopravnost ne zavisi od upotrebe pojedinih gramatičkih kategorija, već od konteksta u kome su reči upotrebljene ili od značenja celine teksta. Gramatički i prirodni rod imenica u srpskom jeziku nisu identični.
Osnovni zadatak lingviste je da opisuje, objašnjava i normira one pojave koje već postoje u jeziku, a ne da veštački kreira i unosi u strukturu jezika nešto čega nema. Lingvisti, koji se bave normativnim pitanjima, mogu da razmotre reči koje se budu često upotrebljavale u govoru (npr. taksistkinja), te da odluče ima li osnova da se neka reč preporuči za upotrebu u književnom jeziku, odnosno, da rasprave da li će se ta reč uneti u gramatike i rečnike.
Gramatički rod nikada se ne odnosi na pol imenica koje ne označavaju nešto živo (dan, noć, pismo), gramatički rod ne znači muški ili ženski pol imenica koje označavaju ribe (ajkula, som), a često je tako i sa mnogim nazivima za ptice i sisare (vrabac, kamila). Veliki broj slučajeva beleži različitost gramatičkog roda i pola kod imenica koje se odnose na ljude. Ne zaboravimo ni desetine imenica srednjeg roda koje imaju pol (devojče, momče). Zanimljivo je da su imenice tata, deda, sudija, sluga, vođa, šahista, vladika itd. prirodnog muškog roda (pola), ali gramatičkog ženskog roda (kao i sve druge imenice treće vrste muškog pola koje se u nominativu završavaju na –a).
Vekovima stvarana gramatička struktura slovenskih jezika generički muški rod upotrebljava upravo zato da bi se izbegla rodna neravnopravnost, odnosno, uporebljava se kada je pol nebitan, i kada bi insistranje na rodu bilo neumesno, npr. Zaposleni su dužni da dolaze na posao, a ne Zaposleni i zaposlene su dužni/dužne da dolaze na posao (podrazumevaju se oba pola). Koji bismo gramatički oblik imenice koristili onda kada ne želimo da istaknemo pol osobe o kojoj je reč, ako oblik muškog roda više ne bi bio podoban za takvu, neutralnu upotrebu?
Upravo tako je na anglosaksonskom govornom području rešeno pitanje rodne neravnopravnosti – potpunom neutralizacijom obeležja roda: npr. umesto chairman preporučuje se korišćenje chairperson, a umesto policeman – police officer. Rodna ravnopravnost se obezbeđuje upotrebom neutralnih oblika, a samim insistiranjem na obeležavanju pola u kontekstu u kome taj podatak nije važan možemo doći do diskriminacije (Potreban nastavnik/ Potrebna nastavnica).
Kada bi se za svaku imenicu muškog roda koja označava zanimanje uvela imenica ženskog roda, dobili bismo potpuno novu kategoriju u srpskom jeziku – kategoriju pola, odnosno rodne pripadnosti, što je samo po sebi diskriminacija.
Uostalom, gramatička kategorija ženskog roda nije jedini način da žena postane vidljiva u srpskom ili bilo kom drugom jeziku. Ravnopravnost može da se ispolji u kontekstu npr. Direktor Ana Marić je došla, Gospođa direktor je došla, Ona je vrlo uspešan menadžer. Kao menadžer je bila vrlo uspešna.
Rečenica „Ona je naša najbolja menadžerka” može da znači (1) da je data osoba najbolja među ženama menadžerima i (2) da je data osoba najbolja među menadžerima uopšte, a pritom je žena. Rečenica „Ona je naš najbolji menadžer” je vrlo jasna i govori da je data osoba najbolja u svom poslu.
Korišćenje paralelnih formi nepotrebno opterećuje rečenicu (Svi prisutni/prisutne na ovoj proslavi bili/bile su razočarani/razočarane), te ih zbog toga ne treba koristiti.
Status žena u društvu bi zaista morao biti bolji, ne samo kod nas, nego u čitavom svetu. Standard ljudskog života bi, takođe, morao biti bolji. Stopa nepismenosti bi trebalo da bude manja. Obrazovanje bi moralo biti svima dostupno. Počnimo bitku sa osnovnim ljudskim pravima, ne tražimo neravnopravnost tamo gde je nema.