Учитељица Сузана Мијушковић из Шапца својим ученицима неколико пута годишње приређује различита изненађења. Она жели да се лепо осећају у простору у ком уче, а они јој узвраћају изванредним просеком и пажњом.
Ова учитељица није само показала љубав према свом послу, већ и неизмерну љубав према деци, ученицима, њеним ђацима првацима, које ће дочекати првог септембра када ове године крене нова школска година.
Готово сваки прилог који се снима у Основној школи Николај Велимировић у Шапцу, снима се у Сузиној учионици. Учионица учитељице Сузане Мијушковић посебна је из више разлога.
Већ на први поглед види се оно што ову учионицу издваја од других. Простор где учи децу, Сузана Мијушковић прерушава у годишња доба и значајне празнике, желећи да њени ученици време проводе у лепо уређеном простору. У слободно време са још две две креативне колегинице из других школа сече хамер и дочарава своју тему.
– Обично то радимо викендом или када је јесењи распуст и онда та два дана сечемо овде и када дођу одушевљени су. Пустим на Вибер групу да родитељи виде шта то радимо, не могу да издржим да се мало не похвалим – каже учитељица Сузана Мијушковић.
А онда похвале стижу са свих страна, највише од њих који неколико пута годишње овде доживе бајку. Они су поносни на своју учионицу.
– Баш ми је лепо. Имам ту част да учим у овој учионици – каже један од Сузаниних ученика, а његови другари додају да остале учионице нису тако украшене и да многи гледају како њихов простор изгледа. Сумњају да још неко може да постигне исто.
Сузана Мијушковић дугогодишња је чланица Друштва учитеља Шапца, и захваљујући бројним едукативним и креативним програмима, чије принципе у образовању следи, једна је од најомиљенијих шабачких учитељица. Својим ђацима олакшава боравак у школским клупама и чини да развију љубав и према ваннаставним активностима, какво је уређивање простора у ком бораве.
Учионицу дели са колегиницом Валентином Крстић, која такође брине о радном простору деце. Овога пута он је оплемењен црвеном бојом, бубамарама, срцима и свим асоцијацијама на љубав, јер је настао у месецу када се она слави. Али осим естетике, све што постави има и едукативни карактер.
– Причали смо о љубави према мајци, члановима породице, и онда смо решили да то урадимо. А зашто жирафе – због „жирафећег“ језика, да ненасилном комуникацијом решавају све оно што се између њих дешава – објашњава учитељица.
А деца јој узвраћају успехом чији просек је на крају полугодишта био 4,84 . Још један, у низу разлога, да сви заједно буду поносни и посебни.
– Она је добра, испуњава нам жеље. Некада нас грди, али то је зато што је неко некад непослушан – кажу ученици. Описују је као јединствену и ненадмашну у љубави коју им пружа.
Наставници долазе и одлазе, али учитељица се памти до краја живота. Сузана може да буде сасвим спокојна јер ће већ шест генерација имати по чему да је се сећа.