Osamnaest godina prošlo je od pogibije potpukovnika Milenka Pavlovića, komandanta 204. lovačko avijacijskog puka, koji se žrtvovao kako bi spasao mlađeg kolegu sigurne smrti koja ga je čekala u neravnopravnoj borbi sa NATO lovcima. Za svoja dela nikada nije proglašen herojem. Posthumno je odlikovan Ordenom za hrabrost i Zlatnom letačkom značkom. Majka heroja iz Podgorine nada se da će jednoga dana nepravda biti ispravljena.
Majka hrabrog pilota u „sobi uspomena“
Svako jutro Radmila Pavlović prvo uđe u sobu uspomena, kako zove sobu njenog sina u Gornjem Crniljevu, koju je pretvorila u sopstveni muzej. Postavka je već osamanest godina ista. Isto počinje svaki njen dan.
“Dođem ovde i prvo kažem – Sine, jesi majci poranio? Posle toga počnem da ljubim slike i stvari i dok ne izljubim sve, ne izlazim iz ove sobe”, priča Radmila Pavlović.
U sobi gde je rođen Milenko sve podseća na njega
Sve što je nekada pripadalo heroju iz Podgorine, stalo je u dvadesetak kvadrata sobe gde je rođen. I danas je nataknuto, kao pre odamnaest godina, kada je poslednji put bio u ovoj sobi.
“On je se sa mnom pozdravio. Onda je seo u kola, ali odjednom, ponovo ustade, zagrli mene i poljubi…Ja sam imala takav utisak da je on predosećao nešto, da me je poljubio i samo što mi nije rekao – Mama, ovo ti je poslednji poljubac”, priča kroz suze Radmila.
Fotografije, priznanja, uniforma
Milenko je nastradao u NATO bomabrdovanju braneći Srbiju i komad neba nedaleko od mesta gde je rođen.
“On je imao jednog psa kog je mnogo voleo. Kada se sve to desilo, pas je otišao od kuće i nikada se nije vratio”, evocira uspomene Radmila.
U spomen kompleksu u Gornjem Crniljevu, nalazi se i deo aviona kojim je upravljao tokom poslednjeg leta, na koji je pošao dobrovoljno.
“Da bi spasao svoj mlađeg kolegu, kome je on praktično bio učitelj, on ga je bukvalno izvukao iz aviona i rekao – Nećete vi da ginete, ja ću!”, priča istoričar Svetozar Gačić.
Deo aviona kojim je upravljao tokom poslednjeg leta
Dvanaest minuta kasnije, njegove kolege u operativnom centru čule su samo: “Imaju me!”. Njegov avion nestao je sa radara, a delovi MiG-29 kojim je pilotirao pali su na zemlju u blizini sela Petnica.
Pavlović se nije katapultirao. Šanse da preživi ovaj neravnopravan sukob nisu postojale. Odmah po samom poletanju, otkazao mu je generator naizmenične struje, čime je praktično ostao “slep”, jer mu nije radio radar. Čak i da mu je radar bio isprava, njegov domet bio je upola manji od dometa radara kojim su bili opremljeni NATO lovci.
Heroj iz Podgorine
Milenko Pavlović je sahranjen 6. maja na Bežanijskom groblju. Njegovo delo je herojsko, ali, iako je bilo govora, Milenko Pavlović nikada nije proglašen za heroja. Njegova majka se i danas tome nada, jer bi joj to, kako kaže, makar malo olakšalo život koji poslednjih 18 godina jedva da živi. Posthumno je odlikovan Ordenom za hrabrost i Zlatnom letačkom značkom.
Majka Radmila se nada da će biti proglašen za heroja
U okviru kompleksa se nalaze i crkva Obnovljenja hrama sv. Georgija-Đurđica, sa parohijskim domom kao i igralište FK Milenko Pavlović – Pilot.
Njegova fotografija sa pilotskom kacigom, postala je krajem 2008. godine, logo modne kompanije Hero
