На Светском првенству у спортском обарању руке, које је ове године организовано крајем октобра и почетком новембра у Констанци у Румунији, Јована Арнаутовић из Шапца заузела је 3. место у надметању жена до 15 година у категорији суб-јуниорки до 70 килограма. Јована је у квалификацијама победила првакиње Француске, Грчке, Индије и Јапана, а у полуфиналу је изгубила од првакиње Казахстана и заузела треће место.
Наизглед стидљива и тиха, али ко се ухвати у коштац са Јованом углавном прође исто, јер ова петнаестогодишњакиња “са пола снаге” обара руке цурама, али често и момцима, ако је изазову. Да се такмичи у овој дисциплине кренула је сасвим случајно, када су у школи организовали надметање, а учеснике наградили слободним даном. Од њене деснице изгубиле су све шабачке средњошколке, а онда је постала и најјача цура у граду Шапцу.
– Прво је било организовано такмичење међу шабачким школама и ја сам ту освојила прво место. Затим сам се пријавила на такмичење „Шабац стронг” и ту сам такође победила. Онда је било државно такмичење на ком сам заузела треће место – прича Јована, која је тада одлучила да почне да тренира.
Мајка Вера је негодовала, сматрајући да то није спорт за девојке, али кад је Јована почела да доноси медаље и декласира не само своје вршњакиње, већ и дупло старије девојке, променила је мишљење.
– Она је од треће године тренирала атлетику и у томе сам је подржавала. Када је рекла пре две године да хоће да обара руке, ја сам јој рекла да је то ипак мушки спорт. Међутим, кад смо видели да она то заиста воли, хоће а и добро јој иде, ми смо је подржали – прича мајка Вера.
Када је „почистила“ конкуренцију у Србији, Јована је кренула на европско такмичење. После само један месец припрема, стигла је спремна у Лутраки у Грачкој. Ту је била четврта у конкуренцији девојака из Европе. Тада је и њој и родитељима било јасно да нема назад.
– Припремала сам се само неколико месеци. На овом такмичењу учествовале су 53 земље и било је око 1500 учесника. Међутим, ја сам успела да освојим треће место – прича Јована.
Неколико секунди понекад се чини као вечност јер је потребна огромна снага да се сломи противник. Тегови су ту да ојача мишиће, који се одлично носе и са девојкама крупнијим и старијим од ње.
Ову младу девојку у свему подржава отац Саша Арнаутовић, који јој је уједно и тренер.
– Ја сам пресрећан због њеног успеха. Јована врло брзо напредује. Сад сам сигуран да може увек да се одбрани, а ми смо поносни на њен успех – каже Саша Араутовић, Јованин отац.
У кући и на улици Јована је сасвим обична девојка. Иде у други разред средње Економске школе у Шапцу.
Признаје да се боље осећа у спортској гардероби него у штиклама. Овом медаљом, првом у овом спорту у историји наше земље, изненадила је све који је познају, али и родитељима задала нове бриге.
– Ја се често шалим са њом и кажем да неће моћи да нађе момка, јер ће бежати од ње. Једино ако нађе неког из тог спорта, само он може имати разумевања за њен избор – прича Јованина мајка.
Јованина жеља је да овај спорт постане олимпијски, а она ће се побринути да својом десницом донесе медаљу у овој дисциплини.