Иако полицајци важе за строге, јер им је позив такав да често заводе ред и мир, има и оних коју су прави изузеци. Небојша – Неца Ђурђевић из Коцељеве, када не носи плаву униформу, пише стихове. Његова поезија је углавном љубавна, а често га пореде и са чувеним Алексом Шантићем.
Испод униформе чува стихове (Фото: М. Лазић)
Посао који озбиљно и савесно обавља, склон је да оплемени по неким „пренесеним значењем“, па таква поређења нимало не чуде. Међутим, умеју да зачуде речи које долазе из пера једног униформисаног лица:
„Изронила из магије,
изашла чиста из ове прљаве данашњице,
тихо и неприметно,
својом снагом душе,
засенила сјај сунца…“, само су делић имагинарног света овог чувара мира и реда.
На лепшем делу посла (Фото: М. Лазић)
Зато ко има среће да га на путу заустави саобраћајни полицајац Небојша Ђурђевић, уместо казне може чути најлепше љубавне стихове. Инспирисан осећањем које га надјача, када скине униформу, Небојша се враћа својој другој љубави, коју је открио сасвим случајно пре две деценије.
– Прво се појавила потреба, позитиван немир који ствара неку креацију и потреби за писањем, тако да сам почео стидљиво, више за себе и несигурно. Нисам знао да ли је то добро, да ли то тако иде, да ли се тако пише – описује своје прве стваралачке кораке Небојша Ђурђевић.
У припреми је друга збирка песама (Фото: М. Лазић)
Данас иза себе има једну збирку песама, а у припреми је нова књига. Најлепше стихове ствара када се осами, а иако многе изненади поезијом, овај песник-полицајац нашао је везу између професије и свог хобија.
– За полицију је битан отисак прста, јел тако?! А за песника је битно да остави отисак душе – прича.
Инспирација не бира време ни професију (Фото: М. Лазић)
Целу деценију поезију је чувао за себе, а откада је књига „Небески трагови“ угледала светлост дана, неретко је дели са возачима, када их заустави на путу Коцељева – Ваљево.
– Возачима буде занимљиво, на пример, неће да иду док им нешто не изрецитујем – открива полицајац.
И возачима улепша дан (Фото: М. Лазић)
Са четири године научио је да чита и пише. Данас му је довољна салвета или парче папира само да не изгуби нит када инспирација крене.
– Напишем скраћенице, које само ја могу да разумем, брзо и несигурно пишем, или ако је салвета у питању, кутијица, битно је забележити – укратко описује инспиративне моменте.
Овај полицајац меког срца и танане душе је истовремено и херој и песник. Рањаван је на Косову и проглашен ратним војним инвалидом. Пише о љубави, радости живота, неретко о историји и херојима налик њему.
