У Црној Бари, недалеко од Дрине стоји споменик културе из 19. века – Хајдук Станков вајат, жива и аутентична слика приче о хајдучкој храбрости, слободарском духу, али и љубави и части на овим просторима. Вредно историјско здање у окућници Јуришића, оставио је у аманет наследницима први српски ветеринар Јова Алексић. Поред тога што је овај Станков потомак симбол народног градитељства од пре два века, преместио на своје имање, пријатељу Јанку Веселиновићу поклонио је сиже за познати роман о чувеном црнобарском хајдуку, који је писац, мало је познато, посветио Николи Тесли, па тако сећање на давне догађаје материјално, али и духовно живи и данас.
Хајдук Станков вајат у Црној Бари (Фото: Ј. Губелић)
Из овог вајата од камена, дрвета и блата покривеног биберовим црепом, по предању Станко је отишао у хајдуке јер није могао да издржи увреду која му је неправедно нанета. Како то често бива у великим историјским сторијама, неузвраћена љубав и овог пута била је покретач важних збивања.
Живан Јуришић брине о овом здању
– Станко је у Црној Бари имао доброг друга Лазара, звали су један другог јаранима. Међутим, Јелица се заљубила у Станка, а Лазару је било криво јер неће њега. Решио је да му се освети – потурио је Станку своје дукате, и окривио га да му их је украо. Жандари су дошли да одведу Станка и он се тада морао одметнути у хајдуке – подсећа на причу из хајдучко-ускочког периода Мачве Живан Јуришић, власник окућнице где се налази Хајдук Станков вајат.
Унутрашњост вајата чува аутентичну атмосферу (Фото. Ј. Губелић)
Тада се заклео да ће му се осветити. Случај је хтео да млади Станко, бранећи част, до које му је било веома стало, буде приморан да оде у хајдуке и постане један од најпрепознатљивијих историјских личности овог краја.
– Лазар је косио ливаду, а пушку коју је од тад носио са собом свугде, оставио је уз дрво. Станко га је нашао на ливади, и убио га са истом том пушком коју је понео као заштиту. Станко је тад морао отићи у хајдуке – објашњава чувар овог здања.
Метални кревет са сламарицом
Данас заинтересовани посетиоци у скромној кућици прављеној од природних материјала, могу видети аутентичне предмете који су се у Мачви користили пре два века – ту је метални кревет са сламарицом, прекривен ћилимом. На средини омалене просторије је низак округли сто са три столице. На зиду виси девојачки јелек. Упечатљиве су и друге урамљене слике, а посебно она где је Зека Буљубаша, са својим “голаћима”.
Вајат је пример примитивног народног градитељства
Деценијама касније, сусрет унука Хајдук Станка и Јанка Веселиновића у Бечу изнедриће тему за роман који ће постати бисер српске књижевности.
– Јанко Веселиновић у једном тренутку одлазио у Беч да изучи телеграфски занат, и у Бечу ће срести Јову Алексића из Црне Баре, који је био потомак хајдука Станка, а иначе први дипломирани ветеринар у Срба. Дружећи се са Јовом Алексићем, Јанко Веселиновић је чуо причу о хајдуку Станку из Црне Баре, који је био јунак Првог српског устанка – објашњава историчар Бранко Станковић.
Споменик је културе из 19. века
Тако је Јанко Веселиновиће овековечио причу о јунаку из Црне Баре, а унук Станков, пренео је вајат свог претка у домаћинство где је живео. Након његове смрти, бригу о немом сведоку, који чува успомену на јунака романа Јанка Веселиновића преузели су нови власници имања.
– Додатну вредност целом овом комплексу даје и окућница првог ветеринара Јове Алексића, који је вајат дислоцирао и поставио на ово место – каже Дарко Машић, директор Туристичке организације”Богатић”.
Зграда старог вајата је највреднији објекат у оквиру окућнице Јуришића, а ту се још налазе кућа и помоћни објекти – кућа и чардак са великим тремом.
Пријатан амбијент етно комплекса
Према истраживању роман „Хајдук Станко”, Јанка Веселиновића био је најпопуларнији српски роман у Краљевини Југославији као и у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, а прича о момку из Мачве, који бранећи част, одлази у хајдуке и постаје једна од најзначајнијих личности Првог српског устанка у Савезној Републици Југославији проглашена је најпопуларнијим литерарним штивом у последњих 100 година. Један од најомиљенијих и највише штампаних романа у српској књижевности до данашњих дана Јанко је посветио Николи Тесли, о чему се мало зна.
Јанко у друштву српских интелектуалаца, Народни музеј Шабац ( Фото: Ј. Губелић )
„Деветнаести век плете Ти венац славе. Допусти и мени да у њ уплетем један цветак са н а ш и х поља, цветак прост, али покропљен крвљу и орошен сузом н а ш и х предака. Његов мирис нека Те сећа Твоје отаџбине, нека Те сећа оних заносних прича о јунаштву и пожртвовању којима Те је Твоја С р п с к а м а ј к а у детињству запајала. Прими га, Србине, онако срдачно као што Ти га срдачно пружа. Твој велики поштовалац ЈАНКО ВЕСЕЛИНОВИЋ“
Посвета Николи Тесли, Народни музеј Шабац ( Фото: Ј. Губелић )
Ова посвета доказ је да су велики српски умови као императив свог стваралачког рада имали националну свест о трајању, па тако вајат који је од заборава сачувао први српски доктор ветерине, а утицао на настанак чувеног романа из пера најзначајнијег писца српског реализма, као и намена другом великом научнику светског гласа, чине ову историјску причу јединственом целином забележеном у традицији.
Из серијала “Све лепоте Мачве”. Пројекат је суфинансиран из буџета општине Богатић. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
