У општини Богатић постоји Дневни боравак за особе са менталним и интелектуалним потешкоћама. Свакога дана овде време проводи 40-ак корисника, који сами производе храну у пластеницима, прерађују воће и поврће у сокове и џемове, а у кухињи спремају храну за госте и групне посете, од чега се издржава ово имање.
Пројекат „Социјално предузетништво као средство за борбу против социјалне искључености и сиромаштва” реализује Каритас Шабац у сарадњи са општином Богатић и конзорцијумом социјалних кооператива C.O.S.M. (Consorzio Operativo Salute Mentale) из Италије.
Међу корисницима који овде проводе време је Слободанка Стјепановић из Бадовинаца. Завршила је средњу машинску школу, али је због здравствених проблема од 18-те године неприхваћена у својој средини. У овом домаћинству уз радно окупациону терапију сви су једнаки и нико не осећа тегобе.
– Ја сам завршила школу у Београду. Међутим, разболела сам се када сам имала 18 година. Била сам девојка. Тада је било страшно када се неко разболи јер је владало незнање међу људима, а ја сам била на граници између живота и смрти. Била сам код неуропсихијатра Стевана Станковића и када сам оздравила сећам се да је рекао : “Ово је моје ремек део!” Шест месеци сам лежала на психијатрији а сад сам успела да живим као нормални људи. Свако јутро се спремам и долазим овде. Мој живот је сада добио другачији смисао – каже Слободанка, срећна што има место где проводи време уз радно окупациону терапију.
Патријархална средина у којој је расла није имала разумевања за Слободанку, док су у њој трајале праве борбе.
– Ја сам сањала је да будем певачица, али отац ми није дозволио. Желела сам да упишем музичку школу, али ми није допустио. Захтевао је да будем послушна и добра, како се за мене не би ништа лоше чуло и да бих се добро удала. Тако је и било. Добила сам бебу, а онда сам мом мужу рекла: “До сада је било по твом, а сад ће бити по мом”! Узела сам микрофон и почела да певам. Сећам се да сам од првог новца купила колица за моју бебу – присећа се Слободанка.
Данас се одлично осећа. На имању симболично названом „Авлија“, отвореног за госте и домаћине, сваког дана ради на одржавању овог етно кутка. У оквиру комплекса налази се простор за живот, али и дневни боравак, где уз помоћ стручног особља борави 40 корисника са менталним и интелектуалним потешкоћама из Општине Богатић.
– Они овде имају испуњено време, имају друштво, а ту су особе које су сличне њима. Они се овде осећају прихваћенима. Брзо нам време прође са њима. Трудимо се да свима угодимо, да они схвате да су део овог света и да су заиста прихваћени – каже Сања Вуковић, социјални радник.
Некада запуштено имање, чије реновирање је помогла Европска унија, има дневни боравак и објекат за становање, уз подршку лиценциране услуге социјалне заштите. У Авлији у Богатићу се налазе кухиња и ресторан отвореног типа, који је намењен спремању хране за посетиоце, организоване групне посете, различите видове скупова, као и дневни боравак, а за кориснике услуга, помоћ у кући. У пластеницима производе поврће за сопствену кухињу.
Воће и поврће се користе за потребе кухиње, али се и прерађује, па настаје домаћа ракија од шљиве, сокови од малине и купине, џемови, слатко.
– Велики број људи циркулише кроз само имање. Ова наша Авлија није затвореног типа и ми нисмо направили малу институцију, већ је то заједница која функционише по отвореном принципу – каже Мирољуб Николић из шабачког Каритаса.
Има овде места за уживање у амбијенту старог мачванског домаћинства прилагођеног савременим потребама, које и намерницима и пролазницима пружа шансу да га осете, али и схвате да и они који су другачији од нас, дају немерљив допринос друштву.