Da bi se izabrale najlepše ulice trebalo bi uzeti u obzir brojne faktore: istorijske, estetske, umetničke i pejzažne prirode, ali pored svega toga izbor nije nimalo lak. Ovo su samo neke od ulica kojima bi svaki domaći kao i strani turista trebalo da prošeta:
Ulica Generala Drapšina, Kikinda
Jedina ulica iz Srbije koja je dospela među 50 najlepših u svetu! Ulica Generala Drapšina u Kikindi je uspela da se plasira na prestižnu listu, a sve zahvaljujući drvoredu. Portal za arhitekturu i dizajn www.architecturendesign.net pre nekoliko godina objavio je listu 50 najlepših ulica sa drvoredom i cvećem a drvored star nekoliko decenija uvrstio je kikindsku ulicu u taj odabir. Fotografija Nebojše Tatomirova reprezentovala je vojvođansku ulicu koja je zauzela 22. mesto na listi. Ulica generala Drapšina našla se među onima iz Italije, Španije i Francuske koje su pored tunela od drveća imale i cvetne tunele. Drvored u ovoj kikindskoj ulici čini 389 stabala a tu su se poređali američki koprivić, dud, lipe i javor. Osim moćnog estetskog efekta, ovog kako ga Kikinđani zovu zelenog tunela, drvored ima više korisnih funkcija. Debeli ’lad je tu i po najvećim vrućinama i ovde je prijatno boraviti kažu stanovnici tog grada. Drvored koji je posađen nakon Drugog svetskog rata je dobar i za zdravlje ljudi jer podstiče na šetnju i vožnju bicikla. Ulica koja se nalazi u samom centru vojvođanskog grada bila je formirana oko 1918. godine i do sad je više puta menjala svoj naziv. Prizemne dvorišne kuće sa pastelnim dekorativnim elementima na fasadama dodatno upotpunjuju specifičnost lepog šetališta. Kikinđani su saglasni u tome da je ulica najlepša u maju kad olista i u oktobru kada opada žuto lišće i tada Zelena ulica postaje – Žuta ulica.
Ulica Generala Drapšina je među 50 najlepših ulica u svetu
Gospodar Jevremova ulica, Šabac
Ulica koja je prema glasovima čitalaca dnevnog lista Blic 2007. godine izabrana za najlepšu u Srbiji jeste Gospodar Jevermova ulica iz Šapca. Ona je u ovom takmičenju po broju sms glasova uspela čak da prešiša i čuvenu novosadsku Zmaj Jovinu ulicu i ostalih 12 koje su ušle u uži krug takmičenja. Gospodar Jevremova ulica čini deo pešačke zone samog centra Šapca. Zanimljivo je da nije uvek bila tako lepa kao sad i da bi teško mogla poneti titulu najlepše u Srbiji. Naime, ulica je bila zapuštena sa dosta rupa i propalih fasada, ali nakon rekonstrukcije je procvetala. Zasađen je drvored, obnovljene su neke fasade koje nose autentičnost prošlih vremna i postavljena je nova ulična rasveta. Tako je Gospodar Jevremova postala ulica kojom se Šapčani ponose. Ulica nosi ime po Jevremu Obrenoviću, bratu Miloša Obrenovića, koji ga je kao jedinog pismenog i obrazovanog postavio za kneza nahije Šabačke. Jevrem je varoš uredio evropejski odnosno tako da se ulice seku pod pravim uglom. On je uredio da se osnuju brojne važne ustanove, biblioteka, škola, doneo u zemlju prvi klavir, pribor za jelo i još mnogo toga zbog čega jedna od glavnih ulica nosi njegovo ime. Jedna od specifinosti ove ulice je što objedinjuje arhitekturu u rasponu od skoro dva veka. Iako je to danas lepa pešaka zona sa dosta ugositeljskih objekata i prodavnica, njeno najveće blago su neke od najstarijih zgrada u Šapcu. Izdvajaju se zgrada Okružnog suda, prva kuća doktora Andre Jovanovića, kuća sarača i sedlara Stanića, zgrada Prve narodne apoteke kao i kuća dr Lazara Petrovića građena između dva svetska rata.
Čitaoci Blica izabrali (Foto: http://www.minel-schreder.rs)
Tešnjar, Valjevo
Retka oblast u Srbiji koja je sačuvala duh orijentalnih vremena, njihovu arhitekturu i estetiku. Za Tešnjar možemo pre reći da je čaršija, ali koju čini tek jedna ulica. Ponuda Valjeva za turiste ne može se zamisliti upravo bez tog starog dela grada. Najupečatljivi deo Valjeva, prema mišljenju mnogih je Tešnjar. Stari deo grada koji je sačuvao orijentalni duh u kome je nastao pre nekoliko vekova. Uz desnu obalu Kolubare, između brda i reke nikao je trgovinsko zanatski centar, čiji estetiku i danas možemo da osetimo ako odemo u Valjevo. Iako je većina kuća ovde podignuta u XIX veku ova čaršija se gradila u skladu sa zatečenim stilom kvarta. Tako je Tešnjar ostao jedna od najbolje očuvanih orijentalnih celina u Srbiji. A nije bilo lako. Iako je nekad bio centar Valjeva, život grada se preselio u druge ulice. Tako je Tešnjar počeo da propada kao mnoge orijentalne oblasti. Međutim, uz brigu Valjevaca započeti su procesi restauracije i konzervacije koji i danas traju. Mnogi će danas tvrditi da je Tešnjar lepše mesto i od čuvene beogradske Skadarlije. Razlog tome je što je osim po orijentalnoj arhitekturi ovaj kraj poznat i po ugostiteljskim objektima. Ljudi kažu da ih ima 30.
Stešnjena je između obale i padine brega( Foto: http://tov.rs)
Ulice Dunavska i Zmaj Jovina, Novi Sad
Gotovo je nemoguće govoriti o Novom Sadu, a ne spomenuti ove dve ulice. Takođe, teško ih je u opisu razdvajati. Kada se u televizijskim prilozima dočarava najpoznatiji grad Vojvodine, najčešće se koriste kadrovi iz ove dve ulice. Skoro svaka osnovna škola u Srbiji ima ekskurziju tokom koje će barem jednom dovesti svoje đake da prošetaju upravo tim ulicama. Stoga možemo reći da su Zmaj Jovina i Dunavska jedno od najpoznatijih šetališta u Srbiji.
Dunavska – lepša od bilo kog bulevara (Foto: https://www.flickr.com/)
Zmaj Jovina ulica prostire se od Trga slobode do Vladičanskog dvora gde se i nalazi čuveni spomenik Čika Jovi Zmaju. Ova ulica nekada se zvala i Glavna ulica i u njejoj uvek bilo mnogo trgovina i zanatlija, ali i kuća imućnih Novosađana. Glavni adut ulice su fasade očuvanih zgrada koje još uvek čuvaju duh baroka, klasicizma i neorenesanse, svaka iz doba u kojem je nastala. Nekada je ovo bila ulica u kojoj se od jutra do mraka radi, a potom se uveče pretvara u korzo i glavno gradsko šetalište. Danas je ulica prepuna ugostiteljskih objekata čije bašte leti mogu suziti prostor za šetnju, ali opet je omiljena među Novosađanima i turistima čim sine sunce.
Dunavska ulica u Novom Sadu
Dunavska ulica pored ulice Zlatne grede spada u najstarije u Novom Sadu. Prostire se od Zmaj Jovine do Beogradskog keja, odnosno do čuvenog Dunavskog parka. Ova ulica je u svom nastajanju bila prvo okružena nezdravim močvarama. To se menjalo kako je građanstvo gradilo prve kuće. Tada je Dunavska ulica počela da poprima svoj oblik. Jedna od najstarijih zgrada bila je gostionica “Kod engleske kraljice“ gde je neko vreme bila stanica javnog prevoza fijakerima. Danas ova ulica je prepuna butika i ugostiteljskih objekata, ali sačuvala je i svoj stari izgled zahvaljujući restauraciji pojedinih fasada. Ono što ovu ulicu čini dodatno živom su izuzetno talentovani ulični svirači koje možete sresti na njenom početku, kao i brojni autentični pasaži u koje vredi zaviriti i naći koji minut predaha za odmor.
Knez Mihailova ulica, Beograd
Knez Mihailova ulica je sigurno jedna od onih kojom je većina prošetala barem jednom. Ipak, možda postoje stvari koje niste znali o tom šetalištu koje se prostire između Terazija i Kalemegdana. Cela ulica je pod zaštitom države kao jedna od najstarijih i sa mnogo znamenitih zdanja. Knez Mihailova je bila jedna od glavnih šetališta još za vreme Rimljana u gradu koji se tada zvao Singidunum. Za vreme Turaka nije imala toliki značaj ali je i dalje bila prometna sa trgovinama i mnoštvom džamija. Nakon povlačenja Osmanlija ona dobija pravi evropski izgled. Danas je to najpoznatija pešačka zona u Srbiji i još uvek poznati centar za šoping u presotinici.
Knez je voleo Beograd i Beograd je voleo Kneza (Foto: www.traveltoserbia.net)
Koliko je ova ulica prometna, pogotovo leti, govori i činjenica da većina beogradskih uličnih svirača želi baš tu lokaciju. Od pre nekoliko godina za nastup na ulici mora da se dobije dozvola i to preko audicije na kojoj stručni žiri određuje kvalitet nastupa. Knez Mihailovu ulicu mogu da dobiju samo oni najkvalitetniji, ali im se to i te kako ispalti. Iako ovaj posao varira, uličnim svirači na toj lokaciji mogu da zarade i do šest hiljada dinara dnevno. Ipak, mora se priznati da su upravo ti umetnici dali novu dozu šarma šetalištu nadomak Kalemegdana. Kako smo na početku spomenuli Knez Mihalova je pod zaštitom države između ostalog zbog značajnih zgrada koje se u njoj nalaze. Sve datiraju iz XIX veka i mogu se podičiti impresivnom arhitekrurom. Sledeći put kad budete šetali Knez Mihailovom, osim na butike svakako obratite pažnju i na Hotel „Srpska kruna“ koji je u vreme kada je izgrađen bio najmoderniji na Balkanu. Potom na Kuću Marka Stojanovića, Blok građanskih kuća (Kuća Kristine Humandi, Kristinina mehana i Kuća Veljka Savića) kao i na hotel „Rusiju“. Tu je naravno i zgrada SANU-u ispred koje se nalazi piramida.
Skadarlija, Beograd
Skadarska ulica sa Skadarlijom jedna je od najpoznatijih boemskih četvrti kod nas. Ipak ne treba zanemariti ni njenu autentičnost i skladno uređenje koje čuva duh nekih prošlih vremena. Kako je Skadarska ulica blizu Narodnog pozorišta tu su se doselili mnogi glumci, potom su došli i pisci a i slikari. Tako počinje boemski život ove četvrti po kome je i danas poznata. Skadarlija koja je počela da liči na druge beogradske ulice, rekonstruisana je kako bi ponovo dobila izgled četvrti sa početka XX veka.
Boemska ulica ( Foto: http://www.belgrademodernhostel.com)
Danas je tu i dalje kaldrma i slabo osvetljenje noću, pa ambijent odgovara onim boemskim večerima kada su tom ulicom prolazili Đura Jakšić, Momo Kapor, Dobrica Milutinović i mnogi drugi velikani srpske kulture. U toj ulici u jednom od lokala pevao je Toma Zdravković ali i Divna Kostić i Olga Jančevacki. Kroz istoriju mnoge pivare su baš u blizini Skadarske imale svoja postrojenja. Sedamdesetih godina Skadarlija se „pobratimila“ sa pariskom boemskom četvrti Monmartr. Podaci kažu da kroz ovu ulicu dnevno prođe i 20 hiljada ljudi. Obiluje brojnim i izuzetno dobrim restoranima nacionalne kuhinje koji su već nadaleko čuveni. Turistima je Skadarlija jedna od nezaobilaznih tačaka prilikom obilaska Beograda. Tako je nisu zaobišli ni kraljica Elizabeta, Džordž Buš stariji, Vili Brant, Alberto Moravija, Đina Lolobriđida, španski kralj Huan Karlos i kraljica Sofija.
Izvor: www.gost.rs
