Бади из Бенске баре није био „пас кошаркаш“, већ меки, златни див великог срца, добродушни и поносни заштитник своје породице. Али и поред све пажње и бриге оних који су га окруживали, није му било суђено да се дуго задржи крај њих. Симболично, како то обично бива у причама о великим љубавима, отишао је баш онога дана када су његови власници отворили прву самоуслужну купаоницу за псе у Шапцу, са његовим именом.
– Имао је само две и по године када смо га изгубили. Дуго је био болестан, мислили смо да смо га излечили, али је ипак преминуо. Умро је на дан отварања купаонице, нажалост. Купаоница се зато зове по њему – каже Урош Ракић, власник самоуслужне купаонице за прање паса „Бади“.
Иако се Бади никада није окупао у великој, чудесној плавој кади, његова слика је на улазу у локал у ком се данас брчкају његови другари. На идеалној локацији, усред комплекса стамбених зграда у центру, у чијим становима је тешко замислити купање и сушење најмањих, а камоли раса озбиљнијег раста, већ шест месеци ради купаоница где власници сами купају своје псе.
– Видео сам да то постоји у иностранству и добио идеју, јер знам како је то када пса треба оставити неком другом да га купа и сређује. А тешко их је купати у стану јер много је длака и прљавштине после тога. Мислим да ово умногоме олакшава људима који имају псе – наглашава Урош.
Конструкцију за купање паса, која ради по принципу аутомата и садржи неколико програма рада – од навлаживања, шампонирања, масирања, утрљавања регенератора до испирања, производи се у Србији. И поред тога, Шабац је тек пети град у држави, после Београда, Новог Сада, Суботице и Крагујевца, који има овако нешто.
– Дођу људи из других градова да купају пса, то ми је било невероватно, да толики пут превале, из Београда, Лознице, Ваљева, Шимановаца, јер су чули да постоји у Шапцу – каже власник.
Мада чак и власничким псима одржавање хигијене уме да буде веома стресна и непријатна активност, у посебном амбијенту места направљеног само за њих, уз музику са радија, топлу купку, врхунску негу и омиљени шампон против бува, радо проводе својих 15 минута, колико је довољно за читав процес чишћења и сушења. На крају добију и кекс-награде, а одавде излазе сјајни и раздрагани, лакши за ујед и, углавном, богатији за фотографију.
Иако их у салонима не примају увек, управо због величине расе и дужине длаке, код Уроша у купаоници све крзнене муштерије су добродошле – комшиница Кети – малтезер, Марго – руска теријерка, кокер шпанијели, планински овчари, азијати и други.
– Супер је, јако брзо се и окупа и осуши, не заказује се и не чека. Њој прија, опуштенија је јер смо уз њу, фен је доста јак, тако да она буде и исфенирана – каже Теодора Бојић, власница кокерке Нале.
Бадијев лик на вратима радње испраћа и дочекује другаре које није стигао да упозна. Обрадуje сваког у шетњи кроз Бенску бару.
