Коцкање је, како историјски извори тврде, било најзаступљенија друштвена забава у Шапцу 19. века, а средина, препознатљива по кафанама, испуњавала је све услове за то. Карте и билијар стигле су у град са првим новинама европског живота.
„Још 1822. године у Шапцу имамо кафане новог и средњеевропског типа, 1824. год. прве карте доносе се у Шабац и њима се забављају наши грађани. 1825. год. у Шабац се доноси билијар“ писао је Љуба Павловић у Шабачком гласнику марта 1929. године.
Да су карта и коцка били омиљена забава, а понекад и лоша навика која је умела да поремети читаве породице, сведочи, између осталог, приповетка „Први пут с оцем на јутрење“ Лазе К. Лазаревића. Чувена је и гостионица на савском пристаништу коју је у овој причи описао приповедач. Велика гостионица налазила се близу реке, у згради шабачке Ћумуркане. Путници, шабачки трговци и извозници били су стални гости ове кафане, која је у исто време била одмаралиште, пословна експозитура, боемско пребивалиште, али и место где су се на лак начин губила и добијала имања, новац и остале ствари од вредности.
О „омиљеном“ пороку Шапчана сведочи и детаљ у вези са рестриктивним мерама Томе Вучића Перишића након Катанске буне, директно усмереним против коцкања.
„Међутим, много раније, још 1844. године, када је суровошћу савладао Катанску буну у Шапцу, страшан у власти, Тома Вучић Перишић, пред свој одлазак из Шапца, с коња је на раскршћу поручио: „Јесте ли чули ви Шапчани, ја сам с вама доста крпио као вата што се питом крпи, јер што је год зла међу вама, то је са бистрења политике и залудице, а боме и са вашег картања. Од сад нека сваки ради свој посао: ко је трговац нека тргује, ко је мајстор нека ради свој занат, а ко је земљодерац, нек сеје своју земљу, а нико да се не карта, јер ко се у томе ухвати, отићи ће на робију, а кафеџији имање узеће се у беглук (државну касу)“. После тога чак за годину дана нико се није смео картати, док није донет закон који није предвиђао тако строге казне, ни налик на Вучићеве претње – наводи мр Милан Јевтић у тексту Урбанистичко-комунални развој Шапца, објављеном у 17. броју Годишњака Међуопштинског историјског архива.
Карирани столњак и неке игре на срећу однело је време, али жеља за лаком зарадом се не мења, показује велики број кладионица у граду.
