„Ovaj poklon nema cenu!!! Moja draga Anja – svojoj razrednoj!”, podelila je divnu vest sa fotografijom na društvenim mrežama Aleksandra Pavlović, profesorka šabačke Medicinske škole, kada je nedavno od svoje učenice dobila dres reprezentacije. U taj poklon stalo je sve.
„Dres reprezentacije = posvećenost, odricanje, istrajnost, požrtvovanost, pomeranje granica, prevazilaženje sebe, LJUBAV!!! Bog mi je dao mogućnost da je upoznam, prepoznam, pomognem da istraje na putu ostvarenja svojih snova” tako je opisala profesorka neobičan poklon, ponosna i na sebe i na Anju.
Poklon neizmerne vrednosti
A sve je počelo kada je Anja Tasić iz Leskovca polusezonu 2016/17. godine zaigrala u ŽKK “Duga” iz Šapca. Posle trogodišnjeg iskustva u ŽKK “Aktavis Akademija”, zatim ŽKK “Vojvodina”, obrela se u Šapcu, željna igre, svesna da nema odustajanja od škole. Baš ta vrata znanja u Medicinskoj školi otvorila joj je razredna, Aleksandra Pavlović. Iako je u Šapcu bila samo pola godine, ono što je doživela pamtiće zauvek.
“Šabac, po meni nezaboravan, mali kutak pun ljubavi, primio me je raširenih ruku. Brzo sam se navikla na ljude, drugačiji mentalitet i okolinu, i uz dosta uspona i padova, ostavila to iza sebe u lepom sećanju. Definitivno će mi uz košarkaske trenutke ostati u sećanju upečatljivo dobar čovek, prvenstveno podrška, moja razredna Aleksandra Pavlović. Bezuslovno razumevanje i bezgranična pomoć u svakom segmentu odrastanja su mi neopisivo doprineli današnjoj veri i samopouzdanju. Svaki način na koji bih se zahvalila nije dovoljan za pruženo. Ovom prilikom bih još jednom da se zahvalim od srca, hvala Vam razredna! Nadam se da će Šabac, sa ljudima poput nje u sebi, ostati onakav kakav jeste i uvek ostavljati divno sećanje na sve one koji su imali priliku posetiti ga. Meni je bio usputna stanica i divno sećanje, idemo dalje ka ostvarenju košarkaške karijere i životnih ciljeva”, kaže Anja.
Dres za profesorku sa posvetom
Posle Šapca, Anja je otišla u Beograd, u KK“Korać“, ali svoju razrednu nije zaboravila. Pola godine kasnije, jedne večeri, pozvala ju je na telefon i zamolila da siđe ispred zgrade. U ruci je držala dres za svoju razrednu.
“Dres sa posvetom! Ljubim svako ispisano slovo! Zdrava i uspešna bila i nikada od svog cilja ne odustala!!!”, jedino je što je mogla u tom treneutku da izgovori profesorka Aleksandra.
“Kroz nju sam se vratila u period svog odrastanja, kada sam bila aktivni sportista ,najpre u Medicinaru sa kojim sam osvojila titulu juniorskog prvaka Jugoslavije, a potomu Voždovcu koji je tada bio prvak Jugoslavije u seniorskoj konkurenciji. Uživala sam u mogućnosti da joj pomognem i olakšam sve što mogu, jer znam koliko sam puta bila u situaciji da me profesori ne shvataju u mojoj ogromnoj želji da uskladim školske i sportske obaveze” objašnjava Aleksandra.
Svaka od njih krenula je svojim putem, ka svom cilju. Anja da gradi košarkašku karijeru a Aleksandra da sačeka nove generacije koji će učiti ali i razumevati, od njih praviti ljude. Neki to, poput Anje, nikada neće zaboraviti, a nagrda za trud i razumevanje stići će u vidu dresa sa posvetom ili lepe reči, sasvim svejedno, jer ni jedno ni drugo nemaju cenu.
