Изградња ауто-пута Рума-Шабац отворила је питања из прошлости стара 8.000 година. На археолошком локалитету „Аџине њиве ‒ Брајково 2” у атару села Кленак надомак Шапца, на до сада истражених 56.000 квадратних метара, научници су дошли до података који илуструју живот људи на овом простору од млађег каменог до савременог доба.
Археолошки институт у Београду у сарадњи са Коридорима Србије и компанијом Азвирт Србија већ осам месеци спроводи обимна истраживања, у земљи и у иностранству, а међу најзанимљивијим открићима су ископине кошница које припадају старчевачкој култури, значајни остаци винчанске културе – пећи, куће, одбрамбени ровови око кућа, лобање из бакарног, као и економски комплекс из доба Римљана.
– На 1.200 метара дужине и 40 метара ширине истражили смо највећи део ове трасе и најзначајније ствари које смо пронашли односе се на старчевачку културу, затим винчанска насеља из различитих периода, а што је врло занимљиво, имамо остатке винчанског насеља из касних фаза, које је било утврђено моћним рововима – каже др Драган Милановић, руководилац истраживања.
Тако ће научници на основу људских остатака и ДНК анализа моћи да утврде чиме су се Винчанци хранили, каквог су били здравља, у каквој су клими боравили. „Аџине њиве” један је од три у Србији, а други локалитет у Срему, који говори о највећој мистерији домаће археологије ‒ винчанским некрополама. На истој археолошкој „греди” на локалитету Гомолава у селу Хртковци, налази се 26 гробова ове неолитске културе. Научници су сазнали много о народу који је 5300-4500. године п.н.е. насељавао ове просторе, али је до сада мало познато како и где су сахрањивани. Ово откриће могло би да понуди одговор.
Њиве Кленка откриле су и ритуално похрањене људске главе из бакарног доба.
– То је један од најзанимљивијих налаза из енеолитског или бакарног доба, где су ритуално похрањене лобање које су одсечене. Да ли је то узрок смрти, да ли је настало post mortem још увек не знамо, али оно што је дефинитивно је да су те лобање излагане у склопу неког ритуала. Анализе ће показати да ли те лобање имају на себи елементе насилних повреда или трагове дуготрајног излагања – објашњава Мирослав Кочић из Археолошког института САНУ, који тврди да су лобање без вилица доказ дуготрајног излагања телесних остатака.
Модели кошница који припадају Старчевачкој култури (6300-5350. година п.н.е) указују да је у Срему пчеларство било развијено још пре осам миленијума.
– До сада се сматрало да тек негде око бронзаног доба креће прави узгој пчела у кошницама. Међутим ово откриће то помера још уназад. Најбитније је да пренесемо јавности сазнања у вези са тим да однос између људи и пчела траје много дуже него што мислимо – каже.
Када се све заврши, овом трасом проћи ће ауто-пут Рума-Шабац, а највећи део пронађених артефаката чиниће део нове сталне поставке Завичајног музеја у Руми, за шта ће ова локална самоуправа издвојти значајна средства.
