Овог марта пуних је 120 година откад село Драгинац носи име по краљици Драги. То лозничко место 13. марта 1902. године дотадашње име Јаребице променило је у Драгинац, управо због Драге Обреновић, српске краљице и супруге последњег краља из династије Обреновић. Тако су Подринци сачували успомену на краљицу чија судбина ни данас не престаје да интригира јавност.
Њене судбине подсећају се и Лозничани ових дана јер је у оквиру манифестације ‘’Свет жена“ у Музеју Јадра отворена је изложба „Наша суграђанка краљица Драга: између славе и анатеме“. Поставка је стигла из Музеја рудничко – таковског краја из Горњег Милановца. Аутори изложбе су Ана Ранковић, виша кустоскиња историчарка уметности и Александар Марушић, виши кустос историчар, а организатори Центар за културу ‘’Вук Караџић’’ и Библиотека Вуковог завичаја која је иницирала гостовање ове изложбе.
Фотографије, документа, накит, јастук краљице Драге и комад крваве завесе у коју су она и краљ Александар после убиства у Мајском преврату 1903. године били умотани и бачени са прозора спаваће собе, сведочанства су која хронолошки приказују њену судбину. Ту је и накит из ТВ серије о Обреновићима, који је носила глумица Љиљана Благојевић, реплике оригинала, а највећи експонат је слика краљице Драге, репродукција оригиналног рада Паје Јовановића из 1901. са истоветним рамом, која се чува у Историјском музеју Србије.
Као једна од значајнијих личности модерне српске историје, за коаутора изложбе Александар Марушића, заслужила је овакву изложбу и пажњу.
– Један од разлог због ког смо приредили ову изложбу је једна неумерена перцепција негативности последњих Обреновића, посебно краљице Драге. Стоји чињеница да је она била десет година старија од краља Александра, стоји чињеница да није могла да роди, али не знамо шта би се даље десило те је незахвално тврдити да би тако било до краја, али опет, са друге стране њен ниво образовања и њен морал, јер будите сигурни да краљица Наталија Обреновић, информисана и конзервативна, не би узела за своју дворску даму особу са ниским моралом. Са друге стране не можемо рећи да као краљица није покушала да се меша у кадровску политику, чак и да можда своју браћу Николу и Никодија форсира за претенденте, а све је то утицало да непријатељи Обреновића, не само због Драге и не само у последњих годину две дана њихове владавине, да се окупе око тог циља и трајно их укину са историјске сцене – истиче коаутора изложбе Александар Марушић.
Знаменито порекло и виши ниво образовања Драге Луњевице су факти јер је за ово време била веома напредна. Говорила је више страних језика, међу којима руски, француски и немачки, преводила и писала.
– Лично сматрам да је највећа вредност ове изложбе објективност. Она није ни про ни контра, она, усуђујем се да кажем хируршки прецизно нешто сервира и на свакоме је када погледа изложбу да промисли. Због тога сам посебно поносна што је стигла у нашу установу културе – каже Мирјана Пејак, директорка Библиотеке Вуковог завичаја.
Ова изложба стигла је из Горњег Милановца где је Драга рођена 11. септембра 1866. У богатој породици Луњевица. Драгин отац, Пантелије Луњевица је био окружни начелник Горњег Милановаца, а мајка Анђелија домаћица. Њен деда Никола Милићевић Луњевица, био је добар пријатељ Милоша Обреновића. Поред Драге, Анђелија и Панта су имали још и синове Никодија и Николу, као и ћерке Христину, Војку и Ану. Изложба није случајно стигла у Лозницу, јер је Драга са првом супругом Светозаром Машином, у овом крају, тачније у Крупњу провела три године када је он, као рударски инжењер, био управник рудника.
Село Драгинац по њој носи име и то је још једна успомена на краљицу коју чува Рађевина и Подриње.
