За торте и колаче Шапчанке Снежане Додић прочуло се и у Бечу. Својим умећем засенила је Аустријанце, а славља за која она прави торту, препричавају се данима. Њене торте често дострижу висину од три метра, а њима може да се заслади неколико стотина сватова.
Тек кад торта надвиси званице и заслади све госте на весељу, Снежана Додић сматра да је успела. Оно што следи пре тога је даноноћни рад, семинари, едукација и ентузијазам уз много стрпљења, док торта не добије жељену форму.
– Највећа торта коју сам радила била је за 1.400 гостију – 3 висока и широка 1,70 метара. Правила сам је десетак дана сигурно, и то само детаље, а саму торту два, три дана још – прича Снежана Додић.
Детаља је безброј на џиновској торти, коју вештим рукама уради Снежана. Авиони, камиони, анђели, дворци, краљеви, краљице, круне, даме са луксузним шеширима украшеним цвећем и све што неко може да измашта она уме да створи. Све по жељи и замисли деце и родитеља, међу којима доминирају дворци за краља и краљицу у розе или плавој боји, осветљени сијалицама и лампионима, украшени чипком и латицама. Она потпуно дочара бајку за мамине принчеве и принцезе.
– Прелепо изгледа када се изнесе, читав спектакл, ватромет, све сија и светли, лепа музика, атмосфера и то даје комплетан ефекат торти – каже ова уметна жена.
Најпре се припреми конструкција од стиропора, а онда следи украшавање, Све се склапа из делова, а након тога на постоље додају торте и слатки украси. Све је овде од шећера и чоколаде, за уживање и памћење.
– Домаћица, али морам да будем и инжењер и уметница. Све мора да буде складно, конструкција стабилна, да се уклопе детаљи од стиропора и јестиви делови торте. А транспортује се у деловима јер цела би тешко стала у комби. Онда се на лицу места уклапа, фиксира и постављају завршни детаљи. Колица са тортом барем четири човека гурају – објашњава она.
А прави само она, уз подршку породице. Довљно је да јој се донесе слика на основу које она направи торту.
У том послу је прошла деценија, а једини сведоци су албуми са 6.000 фотографија торти које је Снежана направила. Није ни сањала да ће се тиме бавити, али данас ужива док ствара чуда. Са фонданом рукује као са пластелином и све оставље без текста. Међутим, све је кренуло случајно.
– Волим слаткише, а и уметност – сликање, вајање. Жеља ми је била да упишем Уметничку школу, међутим, нисам, али сам се кроз овај посао опет вратила на тај пут. Својим првим тортама и фигурама се сада смејем, али када видим те фотографије са почетка, видим колико сам напредовала.
Пре шест година одлучила је окуша срећу у иностранству. Спаковала је ствари и кренула да осваја Аустријанце својим умећем. Врло брзо за њене рукотворине се прочуло, па су њене торте завршавале и у часописима. Напредовала је толико да су њени слаткиши засенили Моцарт кугле. За Снежанине торте прочуло се у Бечу где тренутно ствара слатка чуда, па су је тражиле познате аустријске посластичарнице да за њих прави слаткише.
– Прочуло се, свидело се многима и тако је кренуло. Торте сам радила за Драгану Мирковић, најдража ми је била сарадња са њом јер је фантастична жена. Углавном радим за Балканце у Аустрији, а Аустријанци имају мало другачији укус и траже сведенији изглед – каже Снежана.
Трема је присутна све док се не поједе последње парче, а најузбудљивији тренутак је када се торта износи на сто.
– Финансије јесу главни разлог због ког радим, али је одговорност увек на првом месту. Да се испоштују људи који имају весеље, да торта стигне како треба, да буде свежа, укусна, на време припремљена, сви гледају у мене – колико год да сам сигурна у себе страх и паника увек су присутни – искрена је Снежана.
Иако није никада размишљала да ће се тиме бавити, прављење торти од хобија постао је посао. Жене саветује да се осамостале и стварају сопственим рукама, јер само тако, у недостатку посла, могу имати сопствени извор прихода.
