Уз Мишарску битку, најважнији догађај у Првом српском устанку јесте победа устаника у Боју на Братачићу крајем јула 1806. године. Победа која је одлучила ток ослободилачке борбе традиционално се помиње 2. августа на Светог Илију.
Спомен-комплекс на брду Шарампову, где се све одиграло, саграђен је 2006. године, на двестогодишњицу битке, а реплика топа проте Матеје Ненадовића представља подсећање на прву борбу и победу устаника у рату против турске империје.
Да није било Битке на Братачићу, селу у општини Осечина, како историчари тврде, велико је питање да ли би Мишар био највећа српска победа у Првом српском устанку.
– Што се тиче нашег краја у Првом српском устанку, две најзначајније битке су Бој на Чокешини, коју је Леополд Ранке, назвао српским Термопилима и где су наши Подгорци, предвођени браћом Недић, страдали, а друга је управо ова на Братачићу. Она је битна за нашу Подгорину, али и за целу Србију јер да ове битке није било тог јула 1806. године, не би било ни победе на Мишару – каже историчар Светозар Гачић.
Почетком јула 1806. године из Босне су у Србију продрле две турске армије – под вођством босанског везира једна је, прешавши Дрину код Бадовинаца, поробила Мачву, улогорила се код Шапца и почела припреме за мишарски бој, а друга под командом Хаџи-Хасана напредовала је према Ваљеву и успут спалила неколико српских села. Ту другу војску, која је бројала 3.000 турских војника, сачекали су устаници у шанцу код Братачића.
– Крајем јула 1806. године Карађорђе је са својим устаницима на Мишару очекивао напад турске војске. Турска војска је надирала из правца Босне ка нама са намером да се придружи снагама на Мишару, али овде су је сачекали наши устаници, предвођени буљубашом Мијаилом Недићем, Милићем Кедићем, братачанским чувеним војводом Ђурицом – прича Гачић.
На наговор сабораца, вожд Карађорђе остао је на свом положају, а у Осечину упутио проту Матеју Ненадовића са коњаницима и топом, Милана и Милоша Обреновића, Лазара Мутапа и Јована Курсулу. По доласку српских старешина на Братачићу се развила жестока борба. Јачина српских снага износила је 1500 пешака са 2 топа и 200 коњаника.
Виђенији мештани обавестили су проту да се Турци спремају за бекство идуће ноћи. Ова вест навела је проту на идеју: „Зовнем ја Мијаила Недића из Осјечне буљубашу, и рекнем њему да узме вредних момака, колико више може, да запали турско село Петрц, Хаџи-бегу иза леђа. Он то послуша и оде с 200 момака“, пише прота Матеја Ненадовић у својим Мемоарима како је Хаџи-бег, видевши спаљени Петрц, заповедио повлачење.
Ова диверзија српској војсци омогућила је важну победу.
– Срби су у боју изгубили 60 устаника, међу којима се налазио и посавски кнез Пеја Јанковић из Забрдице. Непријатељ је изгубио преко 300 ратника. Бој на Братачићу одиграо се пред крај јула 1806. године. Завршне борбе вођене су 30. јула, по јулијанском календару, само неколико дана пре славне Мишарске битке – каже Милан Петровић, кустос одељења Народног музеја Ваљево у Осечини.
Српске главешине надиграле су турске стратеге, а храброшћу својих сабораца, успели да спрече даље продирање османлија ка Београду.
– Вожду Карађорђу су добро били познати непријатељски планови, па је на путу према Шапцу свратио и у Ваљево с чврстом намером да прво уништи Хаџи-бегову војску и ослободи своје лево крило. Прота Матеја сведочи, да га је једва убедио да борбу с Турцима у Подгорини препусти њему и другим командантима, а он да се упути на северозапад. Иако га је послушао, Карађорђе се лагано кретао ка Сави, будно пратећи дешавања на Братачићу. Тек када је чуо да је однета победа на Братачићу он је убрзао кретање – прича Петровић.
На брду изнад Братачића Општина Осечина, сваке године организује културно-историјску и туристичку манифестацију под називом Избор за најбољег харамбашу Подгорине.
– И ове године уприличен је пригодан програм – традиционални народни вишебој, уз посетиоце и локалне званичнике – каже Ненад Пантелић из Туристичке организације Подгорина.
Из серијала БЛАГО ПОДГОРИНЕ. Пројекат је суфинансиран из буџета Општине Осечина. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
