Традиционално, увече Петровдана, у мачванском Белотићу, родном месту сликара Милића Станковић, познатијег као Милић од Мачве, одржава се манифестација „Мачванска лила“, са разноврсним програмом од поподнева до касних сати. Тако је било и синоћ у дворишту Радован куле, атељеа сликара Милића од Мачве, направљеног да би се дружили уметници и деца.
Најсјајнијим пламеном у дворишту најславнијег Мачванина, Милића од Мачве, гореле су лиле. Припремали су их најмлађи специјално за ову прилику, негујући обичај чија се симболика везује за завршетак жетве.
– Ја много волим да лилим. Тада се у мом селу окупе деца и палимо ватру. Тако се играмо целе ноћи – прича једна од девојчица која је овде дошла због паљења лиле.
Паљење ватре и лила симболише она времена када су христоборни цареви прогонили и мучили хришћане везујући их за дрвене стубове, натапајући их смолом и палећи их. Њихова тела су тада горела као буктиње, осветљавајући тргове као данас симболичне ватре и лиле.
Обичај паљења лила типичан је за западну Србију, али се задржао углавном на сеоском подручју, а Мачвани покушавају да га оживе.
– Ово је за нас децу велика радост. Пресрећна сам што сам овде. Мој тата ми је направио лилу и једва чекам да је запалим – прича један од дечака.
На дрво се обично ставља кора дивље трешње која осушена ствара велики пламен. Тиме се призива добро здравље и благостање. За ту пригоду деца се такмиче ко ћа направити лепшу лилу.
– Моја лила садржи сунцокрет, жито, сламу и још неко цвеће. Правили смо је тако што смо жито дан раније ставили у воду да би омекшало и да бисмо могли да га лакше уплетемо. Ујутро правимо лилу и украшавамо је да буде што лепша – објашњава Вања Јањић.
Овај обичај негује се у Мачви од давнина. Милић од Мачве овде је окупљао децу на лилењу све до смрти, а касније је то наставила Туристичка организације општине Богатић.
– Ми смо од 2012. године покренули „Мачванску лилу“ са циљем промоције културе и традиције, пре свега негујући обичаје које су практиковали наши стари – прича Дарко Машић, директор Туристичке организације општине Богатић.
Овим догађајем посебно је ганут Милићев брат Радојица, који живи недалеко од Радован куле.
– Ја само што не заплачем. Много ме је ово гануло. Ову кулу сам ја градио мојом рукама. Сада смо препустили Општини и надам се да ће је они обновити – прича Радојица.
За посетиоце је приређен културно-уметничком програм, као и традиционална улична трка од најмлађих па до основаца из овог краја.
Из серијала OБИЧНИ ЉУДИ. Пројекат је суфинансиран из буџета Општине Богатић. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
