Дистрикт
Култура

КОНАК У ВЛАДИМИРЦИМА – ГРАДИТЕЉСКИ БИСЕР ОБРЕНОВИЋЕВСКЕ СРБИЈЕ

Kао доказ снаге и просперитета тек ослобођене српске државе у 19. веку, настао је Конак у центру Владимираца, здање које се због своје културно-историјске, архитектонске и етнографске вредности сматра градитељским бисером овог краја.

Конак некада (Извор: Библиотека „Диша Атић“)

Указом из 1829. године кнез Милош наредио је да се, поред осталих сличних зграда у Србији, сагради и овај објекат, за потребе власти и становање среског начелника.

После Другог светског рата мења намену (Извор: Библиотека „Диша Атић“)

Грађевина површине 500 квадрата, са 26 просторија, сазидана је 1854. године о трошку мештана – свака је пореска глава морала дати по два цванцика.

– Била је седиште среских власти за тадашњи Посавотамнавски срез – Коцељева, Владимирци и села према Сави. Покривала је велико подручје, па је имала доста службеника, захтевала је капацитет. Дугачка је 50 метара, широка 12, и ако се вратимо 170 година уназад, схватићемо да је то тада било импозантно здање – каже Миодраг Гашић, секретар Библиотеке „Диша Атић“.

Препознатљив по својој аутентичности (Фото: Дистрикт)

За то време репрезентативан примерак архитектуре, а данас најстарија зграда у Посавотамнави и непокретно културно добро, најинтересантнија је грађевина ове врсте из средине 19. века на територији уже Србије, тврде задужени за њено одржавање. Она је посебно значајна и због тога што је једна од ретких зграда ове намене, која је сачувана у готово аутентичном облику.

Изграђен пре више од 170 година (Фото: Дистрикт)

А у периоду дугом 17 деценија мењала је своје функције. Од средишта среза и коначишта среског начелника, због чега је у народу добила име, по завршетку Другог светског рата, у њу је смештена општинска геодетска служба.

Оригинални детаљи (Фото: Дистрикт)

Када је  1971. године Републички завод за заштиту споменика и културе, својим решењем одредио споменичка својства и прогласио је спомеником културе, обезбеђена су средства да се зграда реновира и среди. Од тада је у оваквом издању.

–              Очуван је првобитни изглед, а у време када је изграђена, била је међу неколико најлепших здања свог времена. Красе је лепе терасе са предње и задње стране, високи украсни оџаци, оригинална улазна врата – троја са предње и петора са задње стране. На неки начин представља архитектонско чудо – само зидови су дебели 70 центиметара – каже Миодраг Гашић.

Библиотека „Диша Атић“ (Фото: Дистрикт)

Првобитна намера је била да се одавде иселе све службе и простор остане искључиво за потребе културних манифестација. Међутим, данас се у њој налазе и одређене службене просторије – општинско рачуноводство, Туристичка организација, Дирекција за пољопривреду, простор за радионице, као и општинска Библиотека „Диша Атић“ са својим радницима, службама и близу 50.000 књига.

– Само оснивање читаонице и књижнице у Владимирцима везано је за др Хаима Русоа, среског лекара, а зачеци библиотеке за Жику Поповића. Између два рата је актуелно обнављање читаонице, као у многим селима наше општине. Из зграде Дома палим борцима Посавотамнаве Библиотека се, тада под називом Народни универзитет „4. јули“, 1977. године, са музејском поставком, преселила у тек реновирану зграду Конака.  Имамо око 1500 чланова, немамо ретку и стару књигу, али се врло често деси да студенти овде пронађу књиге за своја научна истраживања – каже Гашић, који је и организатор овдашњих културних догађаја.  

Споменик посвећен српском писцу (Фото: Дистрикт)

Осим Библиотеке, овде се налази галерија, легат слика завичајног сликара Милана Радоњића, а простор Конака користи се и за потребе културе.

Радови у камену (Фото: Дистрикт)

Занимљиво је да се радња познате приповетке „Глава шећера“ Милована Глишића збила баш овде, а главни јунаци класика српског реализма – срески начелник Максим Сармашевић и његов пандур Ђука, баш у Владимирцима, у згради Конака, осмислили су како да се обогате са главом шећера.

– У приповеци се помињу наша села, делови села и њиве које се и данас зову тако. Милован Глишић никада није био у Владимирцима, а приче је чуо у местима где је био учитељ, на ваљевској пијаци где су људи одлазили да продају, па причали о среском начелнику и како он поступа. Милован је то слушао и записао. О свему томе сведочи ова зграда – прича Гашић.

Место за уживање (Фото: Дистрикт)

У парку испред конака, у хладу липа, стоји биста у камену Милована Глишића, рад вајара Косте Богдановића, као и неколико скулптура, насталих у овдашњој сликарској колонији, једној од најстаријих у Србији.  

Карактеристични оџаци (Фото: Дистрикт)

Иако је због своје старине и специфичности захтеван за одржавање, Конак у Владимирцима несумњиво представља један од најзначајнијих и најлепших архитектонских објеката Посавотамнаве и овог дела Србије.

Из серијала НАСЛЕЂЕ ПОСАВОТАМНАВЕ. Пројекат је суфинансиран из буџета Општине Владимирци. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Свидео вам се текст?
Поделите текст са пријатељима