У Мачванском Белотићу код Богатића, газдинство Смиљанић производи необично кивано воће, познатије као афричка рогата диња. Неки га сврставају и у поврће, али како укус подсећа на киви, одакле потиче име, већина кивано сматра воћем. Бодљикави краставац у Мачви је успео захваљујући пре свега плодној земљи, а главни кривац је млада Андреа, која је пожелела на ову необичну воћку одгаји на својој дедовини.
Када је кивано први пут пробала у иностранству, укус јој се одмах допао, иако ни сама није знала да ли је у питању воће или поврће. У помоћ је притекао Гугл.
– Када смо пробали ову необичну воћку, много нам се допала. Међутим, ни сами нисмо знали шта је у питању. Онда смо гуглали и добили основне информације да је настао у Африци и због тога се назива „афричка рогата диња”. Може се наћи и на Новом Зеланду. Узгаја се и у Хрватској. Тада смо одлучили да посадимо за нас – каже Андреа Тодоровић, најмлађи члан газдинства Смиљанић из Мачванског Белотића.
Тако су добили плодове налик краставцу, у боји диње са оштрим бодљама. Чак су и стручњаци за пољопривреду били сумњичави, јер је ново воће било непознаница за овдашње прилике. Међутим, убрзо су стигли и први плодови, и то на „кућици” која има вреже сличне дињи или лубеници.
– На једној кући буде око 60 до 70 плодова. Сви су отприлике сличне величине, као већи кромпир. Боја узрелог је жута, док током бербе скидамо и зеленије плодове. Када смо посадили, сви су се чудили. Комшије су мислиле да су то украсне тикве. Дуго нису смели ни да пробају, а данас им се веома допада – објашњава Андреа и показује воћку величине крупнијег кромпира.
Када се пресече, личи на зрео краставац, а укус је комбинација диње, кивија и лимуна. Осим што поседује неколико витамина, идеалан је за дијету и права је витаминска бомба против прехладе.
– Кивано је пун витамина А, Ц, Е и препун је гвожђа. То је права витаминска бомба. Лекари препоручују да се поједе један до два дневно. Семенке обилују масним киселинама, међу којима су најзначајније линолна и олеинска, које помажу у борби са високим крвним притиском, а добар је и за вид. Идеалан је за дијету, јер има мало угљених хидрата, а масти нема уопште – објашњава наша саговорница.
Бодље су, каже, раније служиле воћу да га заштити од животиња. Заправо, то је био одбрамбени механизам воћке. Међутим, због тога га је теже прикупљати, па се то ради искључиво са рукавицама и маказама. Такође, бодље не смеју да додирну другу воћку, јер она на том месту одмах почиње да трули, па се кивано чува под посебним условима. Гајење захтева наводњавање, а велика предност је јер се сади у мају, а стиже крајем августа. Не захтева велики третман, и врло брзо стиже на род. Што више зри, постаје слађи и добија наранџастију боју. Интересантно је да може дуго да траје, јер није склон труљењу док се не оштети.
Да би сваки плод сазрео равномерно, мора да се држи у посебној кутији, да се бодље не додирују међусобно.
Али, то није једина специфичност овог воћа. Не само да се са њим пажљиво рукује, већ се води рачуна и приликом конзумирања.
– Ово воће не сме да се једе у великим количинама. Препорука је једна воћка дневно, јер садржи висок проценат витамина. Одлично се комбинује са другим воћем, бананама и слично, и тада се добија прави воћни напитак – прича Андера, већ искусна у гајењу кивана.
Цена једног је 150 динара, док је у пиљарницама у престоници кивано скупљи. Плодови су сазрели када зелена боја пређе у жутонаранџасту. Унутрашњост плодова кивана је зелена са много јестивих семенки. Подсећају на желе, укуса налик мешавини краставца, банане и лимуна. Унутрашњост се једе кашиком, или се цеди за сок. Плодови могу да се користе као додаци разним салатама. Добро се комбинује уз сир, краставац и парадајз.
