Iako nepismena, dobrotvorka Stana Milanović testamentom je zaveštala imovinu i navela da se od njene prodaje izgradi objekat za potrebe otvaranja prve ženske škole u Šapcu. Kanije, od tog novca je izgrađena današnja Ekonomsko-trgovinska škola u Šapcu. Ona je, testamentom sastavljenim 14. juna 1891. godine, svoju pokretnu i nepokretnu imovinu u Šapcu i mačvanskom selu Belotiću, zaveštala „na više vaspitanje i školovanje ženskog podmlatka“.
„Znajući da svaki, ko se rodi, mora umreti, i želeći da moje imanje posle moje smrti upotrebi se na dobrotvorne celji, što je i želja mog jedinog brata Stanka Ostojića biv. trg. bila, od koga sam to imanje i nasledila, ja hoću da učinim poslednju naredbu o upotrebi toga imanja moga, pa prizvavši potrebne svedoke i pisca testamenta, ovde izjavljujem i zapisujem da je moja poslednja volja, da posle moje smrti imanje ovako upotrebi se kao što ću ovde zapisati.
Ja imam kuću i plac u Šapcu do Stane Ostojićke, Sime Trojanovića i ulice, magacin u Šapcu kraj Save i zemlju u Belotiću, koju je moj brat kupio kao imanje braće Gligorića, i dve hiljade dukata, koje je moj brat mome mužu dao u radnju, kao i četiri stotine dukata, koje je moj brat dao mome mužu za miraz.
U toku rata, dobar deo imovine iz Fonda, bili su srušeni, kao i kuća u kojoj je bila smeštena Viša ženska škola. Šabac je bio bez ženske škole do 1925. godine, kada je počela sa radom Podrinska učiteljska škola. Zbog Zakona o učiteljskim školama iz 1929. godine koji je, pored ostalog, predviđao i obavezu da se one, u roku od pet godina urede internatski, rukovodstvo škole, zbog nedostatka sredstava se obratilo Fondu Stane Milanovića, koje je prihvatilo da finansira izgradnju internata.
Plac za gradnju obezbedila je Opština, na nekadašnjem Topuzovića imanju, u neposrednoj blizini škole. Gradnja je počela krajem oktobra 1933, a zgrada je završena u leto naredne, 1934. godine, a prvi učenici nisu bili primljeni u septembru 1935. godine.
Novo dvospratno zdanje, sa uvučenim centralnim delom, imalo je u suterenu kuhinju, magacin namirnica, perionicu, peglernicu i prostor za uređaje centralnog grejanja. U visokom prizemlju nalazila se prostrana trpezarija, ambulanta, lekarska ordinacija, kancelarije uprave i magacini. Na prvom spratu bile su muške spavaonice i učionice, a na drugom, po istom rasporedu, devojačke.
Na zgradi i danas stoji natpis: Zadužbina Stane M. Milanović. Danas je u ovoj zgradi smeštena Ekonomska škola.
Da bi se odužili dobrotvorki, u ovoj školi, u holu, postavili su mini postavku posvećenu Stani Milanović. Tu je njen portret, rad Hakije Kulenovića koji je uradio po sećanju, zatim originalni testament, kao i bronzani medaljon sa likom Stane Milanović, rad učenika umetničke škole. Otvaranjem hola Stane Milanović počela je godina u kojoj se obeležava sedamdeset godina postojanja škole i 150 godina od rođenja velike dobrotvorke.