Седмица пред Малу Госпојину резервисана је за најважнију и најмасовнију културну манифестацију у земљи – Вуков сабор у Тршићу, који је од 2012. године уписан у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије. Његову традицију, дугу 87 година, нису прекинули ратови, па ни овогодишња ситуација са пандемијом коронавируса.
Најпре је одржаван испред Вукове куће (Извор: Међуопштински историјски архив „Шабац“)
Вуков сабор, који се одржава у част Вука Караџића, реформатора српског језика, у предсаборским и саборским данима окупља између две и три хиљаде посетилаца и бројне представнике стручне јавности. Овај догађај представља тежиште просветног, културно-уметничког и научног збивања у овом делу Србије.
У првим годинама имао народни карактер (Извор: Музеј Вукових сабора)
На дан отварања обновљене Вукове куће 17. 09. 1933. године, одржан је први Вуков сабор, који је имао карактер велике народне светковине. На свечаности су говорили представници Владе, цркве, Универзитета, Академије наука, а тај обичај одржао се до данас. Завичајно обележје сабори су имали у почетку, али је богаћењем програма и повећањем броја учесника, Сабор надишао локални карактер и попримио национални значај.
– Први сабори у време Краљевине Југославије знатно су се разликовали од данашњих, били су скромнији и трајали су један дан – помен Вуку обављали су троношки монаси или лознички свештеници, беседу су држали виђенији људи краја – Жика Поповић је, рецимо, у то време носио на плећима Вуков сабор и био је беседник више пута, што је јединствен случај. Популарно је било такмичење гуслара, и подела бесплатних књига народу, и то по неколико хиљада књига, од тога су се многе бавиле практичним темама, које интересују народ, о пољопривреди, земљорадњи, воћарству, јер већина посетилаца су били сељаци. И на крају народно весеље. До деведесетих је имао и вашарски део, који се простирао иза саборишта – објашњава историчар комплекса у Тршићу Мирослав Терзић.
Помен Вуку одржан и ратне 1942. (Извор: Музеј Вукових сабора)
Драгоцен податак јесте да је Сабор одржаван чак и у годинама Другог светског рата, упркос забранама окупљања од стране окупатора. До скоро се о овоме није знало, све док није пронађена фотографија из ратне 1942. године, која говори да је скромног скупа, који се састојао из помена Вуку и чувеним Лозничанима, ипак било.
Ново сабориште 1967. године (Извор: Музеј Вукових сабора)
Све до завршетка рата ову свечаност одржавали су ентузијасти из света културе, а са доласком бољих година у организацију улазе општина и држава. Заједно са тршићким комплексом, растао је и Сабор.
– Број посетилаца Сабора, који се одржавао у дворишту Вукове куће, постао је превелик да би сви могли да буду примљени у овом простору, да седе и прате програм, па су 1964. године, на стогодишњицу од Вукове смрти, студентске и средњошколске радне бригаде, којима су се придружили и слависти, студенти Српског језика из иностранства, саградили позорницу, гледалиште, и стазу од Тршића до Троноше – каже историчар.
Десанка Максимовић и Мира Алечковић на Сабору (Извор: Музеј Вукових сабора)
Ускоро Сабор добија на масовности посете и на ширини програма, па се године 1970. уводе предсаборски дани. Готово да нема личности из српске културе, која није учествовала у манифестацији или боравила као гост – глумци, књижевници, гуслари, ликовни и музички ствараоци, језички стручњаци, културноуметничка друштва. Михајло Марковић, Добривоје Видић, Оскар Давичо, Милорад Павић, Матија Бећковић, Миодраг Матицки, Душан Ковачевић, Вида Огњеновић само су неки од беседника. Својим свеобухватним програмом и повезивањем различитих стручних области Сабор је постао снажна подршка за рад многих појединаца, организација и установа.
Представе су најишчекиванији део Сабора (Извор: Музеј Вукових сабора)
– Ти сабори су били изузетни. На пример 1970. године, на отварању Сабора гостовали су Десанка Максимовић, Бранко Ћопић, Скендер Куленовић, Младен Лесковац. У току ових дана била би изложба сликара и вајара наиве – све сами великани из ове области, Милан и Драгиша Станисављевић, Драгутин Алексић, могу да замислим колико је само коштало осигурање за ту изложбу – прича Мирослав Терзић.
Два века Вука – Сабор 1987. године (Извор: Музеј Вукових сабора)
Како је у оквиру Вуковог сабора био и део програма посвећен деци, људи из Одбора Сабора одлучили су да направе посебну манифестацију за децу. Ђачки Вуков сабор одржава се у мају, почев од 1972. године, а од 1992, поред редовних програма за децу, у његов садржај уврштено је и Републичко такмичење из Српског језика.
Представа „Горски вијенац“ 1988. године (Извор: Музеј Вукових сабора)
Резолуцијом УНЕСКО-а Вук Стефановић Караџић је 1985. године проглашен грађанином света, па је нашироко 1987. прослављан јубилеј два века од његовог рођења. Те године комплекс у Тршићу и сабориште, у чијој близини ће бити постављени аутентични објекти из 19. века, добијају данашњи изглед. Од тада се у оквиру саборских свечаности обележавају значајни датуми у српској култури и традицији. Књижевне вечери, промоције књига, ликовне изложбе, позоришне представе, концерти, гусларска посела, обраћање званичника, програми посвећени славистима из иностранства, делови су ове манифестације. По важности, издваја се беседа.
– Митра Митровић Ђилас била је прва жена беседница на Сабору. Први пут је 1987. године беседник на сабору био председник Републике Иван Стамболић, а последњи 2017. Александар Вучић.
У току Сабора, овде борави и до 3000 људи (Фото: Дистрикт)
Континуитет је одржан, па су под специфичним околностима и ове године, град Лозница и Центар за културу „Вук Караџић“, у сарадњи са Вуковом задужбином и Министарством културе, организовали 87. по реду Вуков сабор, одржан у част Доситеја Обрадовића, другог великог српског просветитеља, поред Вука.
Музеј Вукових сабора (Фото: Дистрикт)
– Највећи успех у овој години био је не прекинути једну такву манифестацију, која се одржава непрестано од 1933. Овогодишњи Сабор, реализован уз све прописане мере заштите, био је у вези са Доситејем Обрадовићем. Осврнули смо се на оснивача Велике школе и зачетника Универзитета, првог министра просвете. У специфичној ситуацији у којој раде наше школе, то је додатно употпунило овај Сабор – каже Снежана Нешковић Симић, директорка Центра за културу „Вук Караџић“ из Лознице.
Унутрашња стална поставка (Фото: Дистрикт)
Традиционално саборско посело, ове године изостало је због ограниченог броја посетилаца.Током радних дана уприличен је по један програм дневно, па је саборски викенд понео тежиште обележавања.
– Представили смо наше најзначајније институције са својим издањима – Матица српска представила је свој Летопис, пола века Међународног славистичког центра обележили смо зборником, који смо штампали заједно са њима. Нажалост, ове године нисмо могли да реализујемо долазак студената са европских универзитета и њихових професора, који су иначе гости сваке године у Тршићу. Округлим столом подсетили смо се и недавно преминулог професора Миодрага Матицког, дугогодишњег председника Вукове задужбине и члана Програмског савета Вукових сабора. У сарадњи са задужбином Доситеја Обрадовића приредили смо изложбу „Доситејев пут знања“. Гледаоци су могли да уживају у представи на отвореном „Доситеј у Србији“, по тексту Милована Витезовића, а у режији Марка Станића – каже директорка Центра и додаје да овогодишњи Сабор квалитетом програма није одступио од претходних.
Из серијала „НАСЛЕЂЕ ПОДРИЊА“. Пројекат је суфинансиран из буџета Града Лознице. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
