Седамдесет пет генерација медицинских радника пут хуманости и науке кренуло је из Медицинске школе у Шапцу. Оне прве и ове данашње спаја иста визија – вера у струку и брига о човеку. Сваке године иста је и жеља великог броја свршених основаца – да 1. септембра до последњег места попуне клупе Зелене школе.
Међу првих седам основаних у ФНРЈ, у згради Црвеног крста у Масариковој улици број 42, у Шапцу је 20. септембра 1946. године отворена Државна школа за медицинске сестре са интернатом. У први разред уписано је 30 ученица, школовање је трајало 3 године, а у јуну 1949. град је добио првих 17 медицинских сестара.
Године 1947. сели се у стамбену зграду Градског народног одбора у Грмићкој улици, да би као Школа за лекарске помоћнике рад наставила 1948/49. у садашњој згради – Зеленој школи, коју је шабачки лекар Андра Јовановић завештао општини 2. новембра 1949. године. Објекат од првобитних 1380 квадрата, због сталног пораста броја ученица, већ школске 1957/58. године бива дограђен са 420 метара новог простора.
Да уче овај хуман и одговоран посао у Шабац су долазиле и ученице из удаљених крајева земље.
„Зближиле су се девојке из Краљева, Бајине Баште, Шапца, Ужица, Госпића, Димитровграда, Цетиња. Лепи су и незаборавни дани интернатског живота, чак и они када је 119 ученица спавало на 80 кревета на којима су биле сламарице…..“, пише у монографији посвећеној педесетој годишњици Медицинске школе.
По угледу на Загреб и Београд, Медицинска школа имала је и своју Патронажну службу, која је касније замењена Здравственом станицом за пружање здравствених услуга становништву Бенске баре. Зубна амбуланта у школи опремљена је 1968.
Како то бива, школа је, кроз време, неколико пута мењала име, али не и сврху. Од 1958. године носи име Мике Митровића, студента медицине из Шапца и народног хероја, све до 2003. године, када је на иницијативу Наставничког већа променила име у Медицинска школа „Др Андра Јовановић”, у част свог задужбинара.
Кроз 75 година овде су се образовали различити профили: медицинске сестре, лабораторијски, фармацеутски, зубни, санитарни, радиолошки, физиотерапеутски техничари, стоматолошке, педијатријске, гинеколошко-акушерске сестре, козметички техничари. Данас школа има седам смерова и 28 одељења.
– Када сам 1966. дошла у школу, те године основан је и зуботехнички смер. Услови рада били су солидни, прилагођавали смо се у складу са бројем одељења. Директор је тада била Милева Јевтић, она је практично основала школу и трудила се да обезбеди добре услове. Кад сам постала директор 1980. отворен је физиотерапеутски смер, проширио се и број одељења и ученика, било је више простора – каже професорка биологије у пензији Драгослава Ћирић, директор школе у периоду од 1980 до 1987.
Школа је била позната по дисциплини, а њена Омладинска организација на свим важнијим надметањима средњих школа у граду освајала је прва места. Глас Подриња писао је: Школа за лекарске помоћнике је већ више година најбоља у граду. Не само у учењу, у свему, и у школском и ваншколском раду.
– Ђаци су били дивни, вредни, одговорни, послушни, то се захтевало од њих. До пред крај осамдесетих носиле су се плаве униформе са белом крагном и боросане. По томе су се познавали ученици Медицинске школе – каже професорка Драгослава Ћирић.
Ученици су се окупљали у градским хуманитарним и радним акцијама. Организација омладине, претеча данашњег Ученичког парламента, учествује и у акцијама Црвеног крста – помажу младима, старима, по кућама, у здравственим установама, учествују у акцијама добровољног давања крви, у процесу трансфузије.
И настанак најтрофејнијег градског рукометног клуба Медицинар везује се за Медицинску школу, а новац за путовања и такмичења ученица на почетку је обезбеђивао школски Савет родитеља. Из Медицинара отишле су репрезентативке и ученице школе – Драгица Ђурић, Љубинка Ердевички, Љиљана Марковић, Сандра Фајфрић.
Времена проведена у пријатном амбијенту и још бољем колективу лако је волети.
– Медицинска школа мени је прерасла у љубав. У ову школу сам уложио читавог себе. Водио сам ликовну секцију, са ученицима на такмичењима из историје освајали смо републичка прва места. Станујем у близини Дома ЈНА, али када прођем поред Медицинске школе срце ми заигра. Па ми се чуде колеге пензионери – прича професор историје Тома Вучетић.
Професор историје неизбрисив траг оставио је једним од најлепших амблема медицинских школа у Србији. Стога не чуди што га ученици поздрављају и тамо где се најмање нада.
– Свугде срећем ђаке. Кад одем у болницу они мене препознају, долази једно, па друго, треће, питају како сте професоре. Враћао сам се из Свете Горе, свратим у село поред Ђевђелије у ресторан, кад чујем женски глас, добар дан професоре – Сања, супруга др Александра Јовановског. У Подгорици седим у кафићу, неко ми затвори очи и каже: Професоре погодите ко је. Кад оно Сандра Фајфрић, моја ученица – прича кроз смех.
Незаустављиве друштвено-економске промене и убрзани технички напредак у свим областима, захтева праћење трендова. Медицина се рапидно развија, а самим тим и потребе за новим профилима, простором, наставном и другом опремом.
– Као ђак, у Медицинску школу дошла сам 1992. године, а школа је 1996. прославила 50 година постојања и рада. Оно што је одликовало тај период, иако је то ближа прошлост, били су челична дисциплина, строга правила понашања за ученике. Опремљеност је била солидна, али су ипак вештине претежно стицане ван школе, у наставним базама. То је такође било време кризе и различитих превирања, није било излета, екскурзија, дружења, сем учења и школских обавеза – сећа се директорка школе Биљана Ђукнић.
У свакој заједници, па и у школи, носиоци остајања на путу напретка јесу добри и ентузијастични руководиоци. Овде је сваки директор уткао део својих способности.
– Од Милеве Јевтић, Драгославе Ћирић, затим Слободана Матића, Милана Трифуновића, Снежане Опачић, Александра Пајића, сада мене – увек је рађено на томе да школа напредује, реновира се, да има квалитетну опрему у кабинетима и савремена наставна средства. Захваљујући томе, чини ми се, она данас изгледа тако како изгледа – истиче директорка.
Седамдесет пету годишњицу школа је дочекала спремно. Између 2013. до 2016, за време руковођења директора Александра Пајића, направљена је визија реконструкције. Чекала се 2017, година великог почетка.
– Канцеларија за јавна улагања одобрила је средства за реконструкцију зграде нашег задужбинара, по први пут од њене изградње. То је био кључ да школа промени изглед. Замењена је кровна конструкција, поткровље је надограђено. Након тога смо урадили фасаду и заменили столарију на црвеној згради, чиме је и она добила зелени сјај – објашњава директорка.
У школској 2018/19. школска библиотека опремљена је новим модерним намештајем са намером да у дигитално доба ученике врати књизи. Ученичка читаоница, наставничка канцеларија и информатички кабинети богатији су за нову рачунарску опремом. И свечана сала, после 40 година, добила је нов изглед.
Данас Медицинска школа у Шапцу поседује 21 потпуно опремљен кабинет и неколико лабораторија за протетске, фармацеутске, хематолошке, биохемијске и микробиолошке вежбе. У условима пандемије, када није било могуће користити капацитете наставних база, опремљеност кабинета за наставу, испоставила се кључном.
– Зато је једна од важних инвестиција било опремање кабинета зубних техничара. Сада имамо најсавременији кабинет у Србији за извођење протетских радова у зуботехници – истиче директорка Биљана Ђукнић.
Дугогодишњи проблем безбедности решен је ограђивањем дворишта, затим је саниран спортски терен, а у току су радови на реконструкцији фискултурне сале, за квалитетније бављење спортом ученика и других младих у граду.
Медицинска школа одувек негује и добру сарадњу са бројним институцијама у локалној средини, а основа практичне наставе је у њеним базама – Завод за јавно здравље, Дом здравља, Општа болница, Хемофарм, приватне апотеке.
– Из сарадње са Удружењем параплегичара Мачванског округа родила се идеја да наши ученици пруже услуге члановима овог удружења, али и људима из Удружења слепих и слабовидих, са којима такође имамо дугогодишњу сарадњу. Заједничким пројектом „Без баријере до образовања“ приступили смо изградњи лифта у нашој школи, да особе које имају одређена телесна оштећења могу да користе услуге наших ученика физиотерапеутског смера. Тиме постајемо једина школа у граду у потпуности укључена у процес инклузије – каже директорка Медицинске школе.
Од првог дана сједињени са струком, ученици Медицинске школе су и успешни спортисти, уметници, новинари, глумци. Школски часопис Медикус четири пута био је носилац Републичке награде за најуспешније средњошколске часописе, а Светосавске и представе за Дан школе су за незаборав. Када је школски спорт у питању, Медицинска школа једна је од најтрофејнијих. У клупама школе уче успешни спортисти – кајакаши, одбојкаши, рукометаши, атлетичари. На бројним такмичењима, републичке награде стизале су и од појединаца и групно – из хемије, историје, биологије, прве помоћи, реалистичког приказа итд.
– Мислим да се наши ученици разликују од ученика других школа управо јер смо поред свих квалификација за занимање успели да развијемо и хуманост, емпатију, осећај за друге, а између осталог те вредности су их и довеле у нашу школу – каже директорка и додаје:
– Увек се одушевим када видим где све, у разноразним институцијама раде наши ученици – то су признати лекари, људи који руководе институтима, клиникама. Када се окупимо на десетогодишњицама матура види се та широка лепеза њихових успеха и то не само у пољу медицине.
У пролеће, кад све олиста, довољно је направити круг од Улице цара Душана до Добропољске и са уживањем застати у складу и зеленилу Медицинске школе. Сигурни смо да би и сам Андра Јовановић био изненађен.
Из серијала НАСЛЕЂА ТРАГ. Пројекат је суфинансиран из буџета Града Шапца. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
