Najdugotrajnija i jedina manifestacija koja se u šabačkom Kulturnom centru organizuje od njegovog osnivanja 1963. godine jeste Opštinska smotra recitatora. Kroz recitatorski studio prošlo je mnogo generacija Šapčana, danas uspešnih ljudi raznih profila, koji su ljubav prema poeziji i znanje o maternjem jeziku stekli upravo u ustanovi kulture u centru grada.
Dramski studio Doma omladine „Vera Blagojević“ (Izvor: Kulturni centar)
U svim gradovim bivše SFRJ pre pola veka Savez amatera Srbije pokrenuo je smotru recitatora pod nazivom „Pesniče naroda mog“. U školama, radnim organizacijama, seoskim i gradskim mesnim zajednicama držane su kulturnoumetničke sekcije iz raznih oblasti, a najpopularnija je bila dramska sekciju koju 70-tih godina u dramski studio pretvara poznati pozorišni glumac i reditelj Boris Kovač. Na njegovo mesto kasnije dolazi reditelj Vukan Jovanović, a u poslednjoj deceniji 20. veka dramski studio postaje recitatorski i već 20 godina uspešno ga vodi pesnikinja i urednica programa ove kulturne ustanove Branka Todorović.
Poezija se čitala na svakom zgodnom mestu (Izvor: Kulturni centar)
Pola veka kulturne manifestacije, koja za cilj ima negovanje jezika, kulture govora i komunikacije među mladima, bez obzira kojom će se profesijom baviti, za svaku je pohvalu.
– Smotra recitatora „Pesniče naroda mog“ ima mnogo šire granice i dalekosežnije posledice nego što joj ime poručuje. Ne štiteći i ne negujući jezik zapali bismo u krizu, ako već nismo. Kada su se moje generacije takmičile podrazumevalo se da je recitovanje bitno da bi deca razvijala slušni i funkcionalni govorni aparat – kaže Branka.
Branka Todorović prepoznatljivo je umetničko ime Šapca (Foto: privatna arhiva)
Kroz kazivanje stihova mladi uče da govore izražajno da ih „ceo svet razume“, ali i da se oslobode, pokažu emociju.
– Mladi danas imaju problem sa dikcijom, artikulacijom, gramatikom, akcentom, vokali se kod dece uopšte ne čuju, imaju problem sa otvaranjem vilice. Istovrmeno, deca međusobno ne komuniciraju, što postaje ozbiljan problem. Dok spremamo recitatore, najteže nam je da probudimo emociju, deca se skrivaju i povlače u sebe. Recitacijom se uče da pokažu impresiju, nije samo naučiti pesmu – kaže.
Jovan Dučić, Desanka Maksimović i Mika Antić standard su recitatorskog izbora, međutim, zajedno sa vremenom u kom živimo, i tema poezije se menja.
– Izvrsni Antić, na kom smo odrastali, Desanka Maksimović, Jovan Dučić, Dis, Rakić i ostali, sve do Njegoša možda manje pristaju današnjoj deci, ali nikako se ne slažem da ne bi trebalo da ih govorimo. Podrazumeva se da tragamo za novim pesničkim pravcima, svežim jezikom primerenom 21. veku. Pojavljuju se nova imena – Milena Marković, recimo je idealna za takmičenja, zatim Radmila Lazić, vrlo intrigantna savremena pesnikinja, tu je Danijela Kvas, interesantna i srednjoškolskom uzrastu.
Sa prezentacije „Umetnost recitovanja“ (Izvor: Kulturni centar)
Takmičiti se mogu učenici od prvog osnovne do četvrtog razreda srednje škole. Podeljeni u tri kategorije upravo završavaju finalni deo opštinskog takmičenja, a najbolji će priznanja za veštinu pesničkog iražavanja osvojiti na republičkom nadmetanju u Valjevu. Interesovanje za ovu umetničku disciplinu ne jenjava, međutim, Branka Todorović primećuje da se sa vremenom, za pola veka i sam doživljaj poezije promenio.
– Poezija se nekad govorila 24 sata dnevno. Mi, zaljubljenici u poeziju znali smo da po kafanama, parkovima, baštama u Banji Koviljači, u Beogradu u Skadarliji govorimo poeziju ko duže može. Putovali smo po celoj Jugoslaviji, odlazili na takmičenja, gostovali, družili se. Jednostavno, živelo se za to – seća se pesnikinja i ističe da za poeziju nekada nije bilo starosnih ograničenja.
– Odvojili smo se od poezije, živimo jedno agresivno, sumorno i teško vreme. Tih godina o kojima pričam takmičili su se i studenti i radnici, a sada se sve završava u srednjoj školi.
Kroz prostorije Kulturnog centra prošlo je mnogo Šapčana koji su u međuvremenu postali izvrsni glumci, voditelji, pravnici. Svima njima studio u centru grada bio je važna životna škola.
– Izdvojila bih Ninu Janković, uspešnu glumicu koja je odrasla pored nas jer se i njen otac bavio recitovanjem. Vladimir Vuletić, danas profesor na Pravnom fakultetu bio je sjajan recitator, a na fakultetu sjajan besednik. Najmlađa je Katarina Tadić, takođe na Pravnom fakultetu koja na takmičenjima iz besedništva dobija najveće pohvale – priča Branka.
