Дистрикт
У фокусу

У НАЈМИРИСНИЈЕМ СЕЛУ У СРБИЈИ ЧЕТВРТ ВЕКА СЛАВЕ РУЖИ У ЧАСТ

За село Липолист с правом се каже да је наjмирисније село у Србији, јер овде се гаје руже и украсно шибље на око 25 хектара. Све се извезе на тржиште Русије, у земаље ЕУ и регион. У част ружи у овом селу пуних 25 година одржава се Фестивал цвећа “Руже Липолиста“, афирмативна привредна, туристичка манифестација која негује међународне контакте, базар старих и уметничких заната, посете расаднцима као и у културни програм. Фестивал отвара могућности за међусобну сарадњу, удруживање и заједнички наступ на другим тржиштима, окупља бројне произвођаче из целе земље, а међу посетиоцима последњих година су гости из Босне и Херцеговине, Хрватске, Мађарске, Белгије, Холандије и Русије.

Аранжмани пред којима застаје дах (Фото: М. Лазић)

Када се споји мирис на стотине липа и милион ружа, добије се арома која у село у срцу Мачве доводи на хиљаде посетилаца. А у центру пажње – њено величанство ружа – у срцоликом аранжману, раму за слике, старој шкрињи романтично украшене собе, у коси, хаљини, соку, слатком. Слободан Џагић, најмлађи излагач и произвођач резаног цвећа по завршетку Средње пољопривредне школе у Шапцу, смер хортикултура, одлучио је да се посвети занату за који се образовао, верујући да то може бити уносан бизнис. Искористио је идеју водиљу, комад земље свог прадеде у селу Звезд, и данас од овог посла пристојно живи. За овогодишњи јубиларни фестивал у дворишту основне школе у Липолисту одлучио је да се представи штандом који подсећа на стару шабачку кафану украшену сликама са цветним рамовима.
– Шабац је пре два века имао на стотине кафана, а данас немамо ниједну праву кафану. Ја сам овде представио тај амбијент. Испред је Ајфелова кула, пошто су Шабац некада звали Мали Париз. Окитио сам је симболично ружама из мог пластеника – прича млади ружар.

Стара шабачка кафана (Фото: М. Лазић)

Традицију на којој им данас многи могу позавидети, шезедесетих година започела су браћа Топаловићи. Убрзо, и Маринковићи су почели да се баве ружарством. Амбијент за уживање уз музику са старог радио апара и шкрињу пуну цвећа украсили су за овај фестивал исукусни ружари Топаловићи, који се шест деценија баве ружарством и гаје више од 300 сорти мирисних цветова.
– Без обрзира колико је овај посао трновит, руже својом лепотом и мирисом умеју све то да нам врате. То је вероватно и један од разлога што се све више младих у нашем селу бави прозводњом калемљених ружа или резаним цвећем – каже Милан Топаловић.

Штанд Милана Топаловића (Фото: М. Лазић)

Срце од црвених ружа Биљана Ивановић правила је пет сати. Аранжмани су њена љубав, али и ружарство којим се бави цела породица. Руже гаје на хекатр и осамдесет ари у селу Синошевић.

Мајсторица за љуто слатко од ружа (Фото: М. Лазић)

А ружа, не само да је лепа и мирисна, већ је и укусна. То доказује “љута Сремица” Славна Славујевић која прави козји сир са латицама, а специјалитет је љуто слатко од ружа. У томе се одлично сналази већ три године, када је одложила новинарско перо, и сада се бори на тржишту са оштром конкуренцијом из домаће радиности.
– То је специфичан укус. Слатко сам правила од латица ружа а љут укус даје му љута папричица. Када се то помеша са козјим сиром који у себи има латице руже, укус је јединствен – објашњава врхунска домаћица специјализована за производе од ружа.

Хаљине од цвећа (Фото: М. Лазић)

И не само у теглицама, цвеће је завршило и на дамама које су успеле од ружа да направе и одевне предмете. Све то чини јединственим фестивал који траје пуне две и по деценије, посвећен најлепшем цвету у најмириснијем селу у Србији.

Свидео вам се текст?
Поделите текст са пријатељима

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *