Distrikt
Kultura

OD BIOSKOPA NA SVAKOM ĆOŠKU DO ENTUZIJASTA KOJI ŽIVE SEDMU UMETNOST

Šapčani se ponose činjenicom da su među prvima u Srbiji gledali filmove. Kinematografska tradicija našeg grada u rasponu od projekcija nemih pokretnih slika do specijalnih efekata najvišeg kvaliteta duža je od 110 godina i broji blizu dvadeset bioskopa. Međutim, u poslednje tri decenije gubi se navika okupljanja ispred velikog platna, a odlazak filmske trake u istoriju razlog je gašenja većine bioskopa u zemlji. Zahvaljujući donkihotovskoj upornosti pojedinaca Šabac je danas jedan od retkih gradova u Srbiji koji se može pohvaliti modernom digitalizovanom bioskopskom salom.

U kafani Pariz bio je jedan od prvih bioskopa (Izvor: Vikipedija)

Šapčani su prve pokretne slike gledali pod šatrom na Mačvanskoj pijaci, a u kafani „Velika Kasina“ u Jevremovoj ulici od 1907. prikazivani su najpre nemi filmovi, dok je kino-mehanizam ovog prvog gradskog bioskopa radio zahvaljujući energiji parne mašine. Neme filmove smenio je ton film, a narednih pola veka Šapčani su svetska kinematografska ostvarenja gledali u improvizovanim kafanskim i hotelskim prostorima.
Pedesitih i šezdesetih godina Šabac se mogao pohvaliti bisokopskim salama u HI „Zorka“, Parizom, Kasinom, Domom Sindikata, Letnjom baštom, Domom JNA, zatim platnima u mesnim zajednicama, prigodnim mestima za gledanje filmova u seoskim školama, domovima kulture, firmama.

Bioskop je radio u hotelu Grand

Zlatno doba bioskopa prekinui su inflacija i ratovi devedesetih, kada je ovaj vid društvene zabave bio potpuno ugašen. U vreme kada je film zaboravljen u celoj Srbiji, Don Kihot šabačkog filmskog života Lutva Memić, 1996. godine skinuo je prašinu sa platna u Domu Sindikata projekcijom „Mostova okruga Medison“. U sedmu umetnost zaljubio se još u detinjstvu, pa mu nikada nije bilo mrsko da projekciju pusti za samo nekoliko gledalaca.
– Imao sam želju i motiv da radim nešto meni blisko. Kao dete sam gledao filmove u Zvorniku, komšija mi je bio kinooperater. Naložim peć sa velikom dimnom cevi kako bi bioskop mogao da radi. Po pet puta gledao sam isti film – priseća se.

Sala bioskopa prima 100 gledalaca (Foto: privatna arhiva)

Nekada je nabavka trake bio mukotrpan posao, ali je želja za gledanjem filma bila jača.
– U istoriji filma u Srbiji, Šabac je drugi grad koji je posle Beograda imao projekcije po kafanama, već 1892. godine. Posle Drugog svetskog rata počeli su se prikazivati filmovi i u manjim mestima. Pa su jedan film igrali u dva susedna sela sa određenom vremenskom razlikom. Igra se prvi čin u jednom selu, a traku za drugi čin dovoze biciklom. Zimi kad ne mogu biciklom, dovoze sankama iz Pričinovića u Tabanović – priča Memić.
Najmlađi Šapčani najbolje se provode u bioskopu, sve dok crtaće ne zamene nekim drugim vidom zabave. Starijim generacijama, pak, druženja pre i nakon projekcije bude sećanja na mladost.
– Bioskop je pre svega bio mesto za mlade. Gledanje filma imalo je socijalnu dimenziju. Ljudi su se družili pre, za vreme i posle filma. Tako im se pruža mogućnost da diskutuju i razmene iskustva, jer bioskopski mrak i tišinu ne možete obezbediti ni na koji drugi način – podseća vlasnik bioskopa.
Zbog urušavanja krovne konstrukcije sale Doma sindikata 2003. godine LM bioskop seli se u prostor u kom je i danas. Za 23 godine, koliko postoji, najteži je bio prelazak sa filmske trake na digitalni zapis, koji je konačno vratio publiku u salu.

Barko digitalni projektor (Foto: privatna arhiva)

– Za instituciju koja se finansira od prodaje ulaznica, vrlo je zahtevno preći sa filmske trake na digitalnu opremu. Zbog toga Srbija još uvek ima jako malo digitalizovanih sala. Nakon godina iznajmljivanja opreme, zahvaljujući Filmskom centru Srbije uspeli smo da u potpunosti završimo ovaj proces— kaže Marica Lazarević, dugogodišnja organizatorka događaja LM bioskopa.

Bioskop danas (Foto: J. Gubelić)

Novca često ne pretekne za kulturu, a piraterija masovno zatvara bioskope. Protiv takvog trenda ovi ljudi bore se projekcijama i sa 5, 6 posetilaca.
– Srbija je zajedno sa Rusijom i Kinom vrlo liberalna po pitanju rušenja autorksih prava. Zbog kopija na internetu često se borimo da održimo projekciju. Nažalost, ljudi nekada dođu samo da bi kupili kokice – priča organizatorka.
Međutim, domaći film i teme iz nacionalne istorije mame publiku koja godinama nije kročila u bioskopsku salu, a na ovim projekcijama pusti se i po koja suza.
– Kod nas se najviše gleda komedija i domaći film – od „Zone Zamfirove“ sve rekorde gledanosti oborio je film „Južni vetar“. Takođe, „Zaspanka za vojnike“ zaista je mnoge dotakla. Ovaj film je gledala publika koja godinama ili nikada nije svraćala u bioskop. Tu su ljudi prepoznali svoje porodične priče. Stvarno je bilo emotivno, ljudi su izlazili u suzama, ostavio je veliki utisak – kaže Marica.
Premijere svetskih hitova u našem gradu prikazuju se istovremeno kada i u Beogradu, a važno je napomenuti da širina repertoara zavisi isključivo od interesovanja publike. Ljubitelji FEST-a moći će da od 28. februara do 6. marta u LM bioskopu pogledaju izbor od 10 filmova iz različitih programskih celina.

Svideo vam se tekst?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *