Distrikt
Kultura

HAJDUK STANKOV VAJAT – NEMI SVEDOK VREMENA

U Crnoj Bari, nedaleko od Drine stoji spomenik kulture iz 19. veka – Hajduk Stankov vajat, živa i autentična slika priče o hajdučkoj hrabrosti, slobodarskom duhu, ali i ljubavi i časti na ovim prostorima. Vredno istorijsko zdanje u okućnici Jurišića, ostavio je u amanet naslednicima prvi srpski veterinar Jova Aleksić. Pored toga što je ovaj Stankov potomak simbol narodnog graditeljstva od pre dva veka, premestio na svoje imanje, prijatelju Janku Veselinoviću poklonio je siže za poznati roman o čuvenom crnobarskom hajduku, koji je pisac, malo je poznato, posvetio Nikoli Tesli, pa tako sećanje na davne događaje materijalno, ali i duhovno živi i danas.

Hajduk Stankov vajat u Crnoj Bari (Foto: J. Gubelić)

Iz ovog vajata od kamena, drveta i blata pokrivenog biberovim crepom, po predanju Stanko je otišao u hajduke jer nije mogao da izdrži uvredu koja mu je nepravedno naneta. Kako to često biva u velikim istorijskim storijama, neuzvraćena ljubav i ovog puta bila je pokretač važnih zbivanja.

Živan Jurišić brine o ovom zdanju

– Stanko je u Crnoj Bari imao dobrog druga Lazara, zvali su jedan drugog jaranima. Međutim, Jelica se zaljubila u Stanka, a Lazaru je bilo krivo jer neće njega. Rešio je da mu se osveti – poturio je Stanku svoje dukate, i okrivio ga da mu ih je ukrao. Žandari su došli da odvedu Stanka i on se tada morao odmetnuti u hajduke – podseća na  priču iz hajdučko-uskočkog perioda Mačve Živan Jurišić, vlasnik okućnice gde se nalazi Hajduk Stankov vajat.

Unutrašnjost vajata čuva autentičnu atmosferu (Foto. J. Gubelić)

Tada se zakleo da će mu se osvetiti. Slučaj je hteo da mladi Stanko, braneći čast, do koje mu je bilo veoma stalo, bude primoran da ode u hajduke i postane jedan od najprepoznatljivijih istorijskih ličnosti ovog kraja.
– Lazar je kosio livadu, a pušku koju je od tad nosio sa sobom svugde, ostavio je uz drvo. Stanko ga je našao na livadi, i ubio ga sa istom tom puškom koju je poneo kao zaštitu. Stanko je tad morao otići u hajduke – objašnjava čuvar ovog zdanja.

Metalni krevet sa slamaricom

Danas zainteresovani posetioci u skromnoj kućici pravljenoj od prirodnih materijala, mogu videti autentične predmete koji su se u Mačvi koristili pre dva veka – tu je metalni krevet sa slamaricom, prekriven ćilimom. Na sredini omalene prostorije je nizak okrugli sto sa tri stolice. Na zidu visi devojački jelek. Upečatljive su i druge uramljene slike, a posebno ona gde je Zeka Buljubaša, sa svojim “golaćima”.

Vajat je primer primitivnog narodnog graditeljstva

Decenijama kasnije, susret unuka Hajduk Stanka i Janka Veselinovića u Beču iznedriće temu za roman koji će postati biser srpske književnosti.
– Janko Veselinović u jednom trenutku odlazio u Beč da izuči telegrafski zanat, i u Beču će sresti Jovu Aleksića iz Crne Bare, koji je bio potomak hajduka Stanka, a inače prvi diplomirani veterinar u Srba. Družeći se sa Jovom Aleksićem, Janko Veselinović je čuo priču o hajduku Stanku iz Crne Bare, koji je bio junak Prvog srpskog ustanka – objašnjava istoričar Branko Stanković.

Spomenik je kulture iz 19. veka

Tako je Janko Veselinoviće ovekovečio priču o junaku iz Crne Bare, a unuk Stankov, preneo je vajat svog pretka u domaćinstvo gde je živeo. Nakon njegove smrti, brigu o nemom svedoku, koji čuva uspomenu na junaka romana Janka Veselinovića preuzeli su novi vlasnici imanja.
– Dodatnu vrednost celom ovom kompleksu daje i okućnica prvog veterinara Jove Aleksića, koji je vajat dislocirao i postavio na ovo mesto – kaže Darko Mašić, direktor Turističke organizacije”Bogatić”.
Zgrada starog vajata je najvredniji objekat u okviru okućnice Jurišića, a tu se još nalaze kuća i pomoćni objekti – kuća i čardak sa velikim tremom.

Prijatan ambijent etno kompleksa

Prema istraživanju roman „Hajduk Stanko”, Janka Veselinovića bio je najpopularniji srpski roman u Kraljevini Jugoslaviji kao i u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji, a priča o momku iz Mačve, koji braneći čast, odlazi u hajduke i postaje jedna od najznačajnijih ličnosti Prvog srpskog ustanka u Saveznoj Republici Jugoslaviji proglašena je najpopularnijim literarnim štivom u poslednjih 100 godina. Jedan od najomiljenijih i najviše štampanih romana u srpskoj književnosti do današnjih dana Janko je posvetio Nikoli Tesli, o čemu se malo zna.

Janko u društvu srpskih intelektualaca, Narodni muzej Šabac ( Foto: J. Gubelić )

„Devetnaesti vek plete Ti venac slave. Dopusti i meni da u nj upletem jedan cvetak sa n a š i h polja, cvetak prost, ali pokropljen krvlju i orošen suzom n a š i h predaka. Njegov miris neka Te seća Tvoje otadžbine, neka Te seća onih zanosnih priča o junaštvu i požrtvovanju kojima Te je Tvoja S r p s k a m a j k a u detinjstvu zapajala. Primi ga, Srbine, onako srdačno kao što Ti ga srdačno pruža. Tvoj veliki poštovalac JANKO VESELINOVIĆ“

Posveta Nikoli Tesli, Narodni muzej Šabac ( Foto: J. Gubelić )

Ova posveta dokaz je da su veliki srpski umovi kao imperativ svog stvaralačkog rada imali nacionalnu svest o trajanju, pa tako vajat koji je od zaborava sačuvao prvi srpski doktor veterine, a uticao na nastanak čuvenog romana iz pera najznačajnijeg pisca srpskog realizma, kao i namena drugom velikom naučniku svetskog glasa, čine ovu istorijsku priču jedinstvenom celinom zabeleženom u tradiciji.

Iz serijala “Sve lepote Mačve”. Projekat je sufinansiran iz budžeta opštine Bogatić. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Svideo vam se tekst?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *